Svet (komad u četiri čina)/14
XIV
STANA, NADA.
JELKICA, NADA, STANA, za tim učitelj muzike i TOMA.
JELKICA (utrči plačući): Je l' istina, majko? Eno dada plače u kujni, oterao je otac iz službe.
STANA: Istina je.
UČITELj (s violinom u ruci): Molim lepo, hoćemo li nastaviti?
JELKICA: Čekajte, molim vas?
TOMA (spazi ih sve tri da plaču): Šta je ovo opet?
UČITELj (ne osvrćući se na situaciju, odlazi napred svira sâm za svoj račun neku skalu).
TOMA (pogleda prezrivo učitelja, pa mu priđe i tapše ga po ramenu).
UČITELj: Molim...
TOMA: Slušajte vi. Vi ne mislite valjada da će ove ženske plakati uz pratnju muzike?
UČITELj (izvinjava se): Pardon, molim....
TOMA (pogleda ga prezrivo, pa se vrati ženski): A vi, ovaj... nemojte plakati, jer... jer... i meni hoće srce da prepukne. (Potresen).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|