Свет (комад у четири чина)/15
XV
КАЈА, пређашњи.
КАЈА (носи собом један завежљај н мачку. Чим уђе собу, бризне у плач).
УЧИТЕЉ (осећајући да га нико не гледа, објашњава нешто сам себи на виолини).
СВИ (чим угледају Кају, бризну у гласан плач не изузимајући ни самог Тому, који би хтео то да сакрије).
КАЈА (не говорећи ни речи, прилази најпре Томи, љуби га у руку, за тим иде редом женскињу и грли их, најзад загрли и учитеља музике. Плачући одлази и стаје врата):
Бог нека вас благослови и нека сте срећни. (Оде).
ЈЕЛКИЦА (одјури у собу плачући).
УЧИТЕЉ (одјури за њом): Молим!
НАДА (оде на задња врата и гледа за Кајом плачући). (После извесне паузе тргне се и утрчи): Мајко, иде госпођа Томићка.
СТАНА (прибере се): Госпођа Томићка?
НАДА: Јесте, иде овамо.
СТАНА: Хајде ти одмах у собу, па немој излазити овамо, немој нас прекидати у разговору.
ТОМА (и сâм се прибрао): Да, само ако те зовемо, ти дођи.
НАДА: Добро (оде).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|