Rodoljupci/35
Pozorje šesto
GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI
GAVRILOVIĆ: Mi tamo-onamo, pa opet zajedno. Tako je kad se nema šta raditi.
ŠERBULIĆ: S vama i jest prijatno sastajati se.
GAVRILOVIĆ,: E, ne treba sve opet mak na konac uzimati. I meni se čini, vi imate nešto tajno između sebe.
ŠERBULIĆ: Šta bi imali tajno? (Namiguje na Smrdića.)
GAVRILOVIĆ: Ta izdaleka gledam kako ste se nešto zabunili.
ŠERBULIĆ: Zabunili smo se što ti Rusi jedanput ne svrše, nego sedimo na trošku.
GAVRILOVIĆ: Ja čujem da će se svakom platiti dijurna koji je izbegao.
ŠERBULIĆ: I treba da se plati. Nismo mi besni da se potucamo.
GAVRILOVIĆ: No ovu će dijurnu samo oni dobiti koji se odreknu Vojvodine.
SMRDIĆ: Kako bi to bilo?
GAVRILOVIĆ: Tako se govori.
ŠERBULIĆ: Pa 'oćete li se vi odreći?
SMRDIĆ: Kao da tu treba mnogo sumnje.
GAVRILOVIĆ: Ja ću onako postupiti kao što čine rodoljupci. Valjda ću i ja doći u čislo njihovo.
ŠERBULIĆ: Nikad ni doveka. Koji je bio lane mađaron, taj će se kao takav i poderati.
GAVRILOVIĆ: A koji je rodoljubac, taj može činiti što 'oće, je l' te?
SMRDIĆ: Rodoljubac ne može drugo raditi nego što je rodoljubivo.
GAVRILOVIĆ: Kad bih vas o protivnom uverio? ... Ali evo naših zemljaka. Nešto je Lepršić veseo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|