Родољупци/35
Позорје шесто
ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ми тамо-онамо, па опет заједно. Тако је кад се нема шта радити.
ШЕРБУЛИЋ: С вама и јест пријатно састајати се.
ГАВРИЛОВИЋ,: Е, не треба све опет мак на конац узимати. И мени се чини, ви имате нешто тајно између себе.
ШЕРБУЛИЋ: Шта би имали тајно? (Намигује на Смрдића.)
ГАВРИЛОВИЋ: Та издалека гледам како сте се нешто забунили.
ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку.
ГАВРИЛОВИЋ: Ја чујем да ће се сваком платити дијурна који је избегао.
ШЕРБУЛИЋ: И треба да се плати. Нисмо ми бесни да се потуцамо.
ГАВРИЛОВИЋ: Но ову ће дијурну само они добити који се одрекну Војводине.
СМРДИЋ: Како би то било?
ГАВРИЛОВИЋ: Тако се говори.
ШЕРБУЛИЋ: Па 'оћете ли се ви одрећи?
СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње.
ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћу и ја доћи у число њихово.
ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати.
ГАВРИЛОВИЋ: А који је родољубац, тај може чинити што 'оће, је л' те?
СМРДИЋ: Родољубац не може друго радити него што је родољубиво.
ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио? ... Али ево наших земљака. Нешто је Лепршић весео.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|