Rodoljupci/12
DEJSTVO TREĆE
Pozorje prvo
MILČIKA čita novine, NANČIKA stupa
MILČIKA: Ah, mami! Kako su se Srblji u Srbobranu držali!
NANČIKA: Stoji li već i u novinama?
MILČIKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se diže. Šest hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša. Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite.
NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade.
MILČIKA: Oho! Petnaest. Mesaroš skočio je od jeda i žalosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli.
NANČIKA: Vidiš, pa srdiš se što ti otac drži sa Srbljima.
MILČIKA: Meni je bilo zbog partije
NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu.
MILČIKA: Kad su ovih dana madžarski oficiri davali bal.
NANČIKA: Mi smo zato išle da ne podozrevaju.
MILČIKA: Jedan mi je tako lepo pravio kur.
NANČIKA: Pst! Mi smo rodoljubice.
MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave?
NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo
MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se?
NANČIKA: On se čudio kako znam lepo madžarski.
MILČIKA: To je i meni moj reko.
NANČIKA: Ja ti kažem, moraš se nji' čuvati.
MILČIKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, je l' te da su vrlo učtivi?
NANČIKA: To je istina.
MILČIKA: Naši mladići nikad ne umeju tako kur da prave.
NANČIKA. Oni su malo drvenasti.
MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori.
NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da gledaš?
MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila.
NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac.
MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti!
NANČIKA: I ona mi 'oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove.
MILČIKA: Ali je baš fad.
NANČIKA: Kao i to mi nešto vredi što čita srpske knjige.
MILČIKA: Mene je strašno jedilo kad je navalila bila da promenite ime.
NANČIKA: Dabogme, kad je njeno ružno.
MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama.
NANČIKA: Neka ide k vragu!
|