Родољупци/12
ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
Позорје прво
МИЛЧИКА чита новине, НАНЧИКА ступа
МИЛЧИКА: Ах, мами! Како су се Србљи у Србобрану држали!
НАНЧИКА: Стоји ли већ и у новинама?
МИЛЧИКА: Те како стоји! Коса мора да вам се диже. Шест хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите.
НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде.
МИЛЧИКА: Охо! Петнаест. Месарош скочио је од једа и жалости у воду да се удави, и једва су га спасли.
НАНЧИКА: Видиш, па срдиш се што ти отац држи са Србљима.
МИЛЧИКА: Мени је било због партије
НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу.
МИЛЧИКА: Кад су ових дана маџарски официри давали бал.
НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају.
МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур.
НАНЧИКА: Пст! Ми смо родољубице.
МИЛЧИКА: Зар вама није по вољи кад вашој кћери кур праве?
НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо
МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се?
НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски.
МИЛЧИКА: То је и мени мој реко.
НАНЧИКА: Ја ти кажем, мораш се њи' чувати.
МИЛЧИКА: Али да нисмо у непријатељству, је л' те да су врло учтиви?
НАНЧИКА: То је истина.
МИЛЧИКА: Наши младићи никад не умеју тако кур да праве.
НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти.
МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори.
НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледаш?
МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила.
НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац.
МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити!
НАНЧИКА: И она ми 'оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове.
МИЛЧИКА: Али је баш фад.
НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге.
МИЛЧИКА: Мене је страшно једило кад је навалила била да промените име.
НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно.
МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама.
НАНЧИКА: Нека иде к врагу!
|