Protekcija (komedija u pet činova)/3
III
SAVETA, JULKA, JOVANKA
JULKA (Na prozoru): Vidi, vidi, Jovanka, kako je ono lepa haljina!
JOVANKA (Pogleda): Vrlo lepa!
JULKA: Eto šta vredi prestonica, bazari šetaju ulicom! (Jovanki) Naša doktorka, uvek kad dođe u Beograd, ode na Kalemegdan ili u Pozorište i tu izabere sebi haljinu. Sad je baš pravila jednu, al’ nešto osobito! Dunkl... samo dva poruba... a ovde ubrana... kao od šećera, prosto kao od šećera.
SAVETA: Taku ću haljinu praviti Julki za proševinu.
JOVANKA: A, odista, strina; ja kao da sam načula nešto.
SAVETA: Šta?
JOVANKA: Pa.... da ćete skoro praviti takvu haljinu Julki?
SAVETA: Može biti... Ali ti si možda načula za ono pre, za Jelisija bakalina. To je pokvareno.
JULKA: Juh, da si ga poznavala Jovanka! Uspija se, uspija se, a sav zaudara na petroleum.
JOVANKA: Ja sam za drugog čula.
SAVETA: E, to je već bolja prilika!
JULKA: Mlad pisar, bio mi je neko vreme učitelj, Počela sam da učim Francuski, „Bon žur! Koman vu porte vu?” — i tu sam stala.
JOVANKA: A što nisi produžila?
JULKA: Zato što smo se srpski mogli bolje da razumemo.
SAVETA: I on je ovde u Beogradu; ima već deset dana kako je ovde, došao je da polaže advokatski ispit.
JOVANKA: Pa, je li svršeno?
SAVETA: E, pa kako da ti kažem. On je prosio, ali mu mi nismo onako određeno odgovrili. Zavisi od toga šta će Aćim svršiti, jer se Aćim sad rešio sam da ide gospodinu Ministru. Pisao je molbe, pisao je sijaset, pa ne pomaže ništa; nego će sad sam. E, pa vidiš, od toga sve zavisi. Ako se premestimo u Beograd, onda je, Boga mi, neću davati za tog pisara; dobiće ona i bolju priliku ovde, u Beogradu. A ako se ne premestimo, onda, dabome, nije ni mlad advokat rđava prilika.
JOVANKA: Pa dabome!
JULKA: Jer ako se premestimo u Beograd, ja sam kazala majci: hoću oficira, gardijskog oficira, crvene pantalone. Potporučnik, poručnik, kapetan; visok, nizak, krupan, sitan, plav, crnomanjast.. — sve mi je jedno, samo mora imati crvene pantalone...
|