Protekcija (komedija u pet činova)/21
II
MOMAK, MLADEN (u predeoblju). PERSIDA (u kabinetu)
MOMAK: Neko kanda već dolazi, a gospodin ministar se još nije ni obukao.
MLADEN: Dobar dan!
MOMAK: Dobar dan!
MLADEN: Gospodin ministar je kod kuće?
MOMAK: Pa znate, još je slab, još ne izlazi; ne dadu mu lekari.
MLADEN: U ministarstvu je objavljeno da će kod kuće primati.
MOMAK: Da, da, samo izvol’te malo počekati; još nije došao u kabinet.
MLADEN (Seda, vadi neke novine iz džepa i čita).
PERSIDA (U kabinetu): Ona je, čini mi se, opet dobila pismo? Uostalom, ne zavidim joj ni malo; kad bi htela, mogla bih i ja dobijati koliko hoću pisama. Ono, istina, (Gleda se u ogledalo) jeste mlađa, nešto malo mlađa, ali — zar ne teče i u meni devojačka krv? Pa onda, to je već poznato, da su moje obrve lepše od njenih. A oči? Oči se bar ne menjaju pa ne znam koliko čovek da ostari, a najglavnije je kod ženske kad su lepe oči. Sećam se još pre deset do petnaest godina, na opštinskom balu, kako mi je rekao jedan artiljerijski kapetan: „Vi, gospođide, imate oči koje sažižu kao usijano gvožđe!” Mogla sam onda i da se udam da sam htela, ali brat je onda bio sekretar. Zar nije bolje što sam pričekala? Drugo je to sekretarova, a drugo ministrova sestra. Mogu da ih biram kao kruške na pijaci. Samo da mi je da koji put sednem ovde pa da primam mesto brata. Ala bi to bilo divno! Ali, i ovako, ja udesim pa kad vidim da ih ima dosta u predsoblju, a ja prođem onuda i čujem kako šapću za mnom: „Ministrova sestra:” „Gospodin ministrova sestra!”
|