Protekcija (komedija u pet činova)/16
XVI
MANOJLO, SVETISLAV, ADMINISTRATOR I PREĐAŠNjI
MANOJLO: Evo ga! Jedva sam ga našao!
SAVETA (Grleći Svetislava).: A, ti, nevaljalče, gde si dosad?
SVETISLAV: Dobro mi došli! Dobro mi došli! (Ljubi Savetu i Aćima u ruku, a sa Julkom se grli).
JULKA: Već sam htela da pođem sama da te tražim.
AĆIM (Koj je za sve vreme ostao hdadan.): Zar ti nisi mogao doći kad ti je Manojlo javio da mi stižemo?
SVETISLAV: Mislio sam nećete tako rano stići, a pravo da vam kažem, imao sam i velikoga posla. Počeo sam da pišem članak, a čika Manojlo me prekinuo te nisam ni svršio. Zato je moj prijatelj i pošao sa mnom. Ah, da, ja i zaboravio da vam ga prikažem. (Pretstavlja ga) Moj prijatelj, administrator moga lista!
ADMINISTRATOR (Koji je šetao vrlo nervozpo, jedva klimne glavom)
JULKA: A zar se onako, bolan braca, odgovara na moja pisma? Ja, sirota, pišem svaki dan, a od tebe svega tri pisma.
SVETISLAV: E, pa, ja sam ti pisao da od mene ne čekaš Bog zna koliko.
AĆIM: Izvesno oko novina imaš mnogo posla?
SVETISLAV: Razume se i suviše!
MANOJLO: Pa kad je urednik, dabome!
SVETISLAV: Da, gotovo sve je na meni. Ja pišem uvodni članak, ja podlistak, ja politički pregled...
MANOJLO: Politički?
SVETISLAV: Da! Pa možete misliti koliki je to posao!
AĆIM (Jetko): Dabome, dabome! To je vrlo veliki posao, mogu da zamislim. Nego... ovaj... Manojlo... da... upravo ti Saveta i Julka, idite časkom tamo u sobu. Idite, brate, u kujnu; pomozite Jovanki! Ja i Manojlo imamo vrlo važan razgovor sa Svetislavom.
SAVETA: Eh, ti opet! Svaki čas imaš po neki važan razgovor. Nisam još čestito ni razgovarala s detetom. ]'
MANOJLO: Molim te, snaho, imaš kad da razgovaraš koliko hoćeš, ali ovo je sada važno.
SVETISLAV: Da, majka, otidi, znam šta otac želi da razgovara. Doći ću ja već k tebi, čim svršim razgovor.
SAVETA: ’Ajde de! (Polazi).
JULKA (Polazeći za njom): Imam vazdan da ti pričam.
SVETISLAV (Ispraćajući ih): Doći ću!
|