Prehvala/63
| ←Osmi prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić DEVETI PRIZOR |
Deseti prizor→ |
DEVETI PRIZOR
Kralj uđe u sjajnoj odori.
MILENA (za sebe):
Eto kralja: sad će zla da bude.
Idem brže da zovem župana.
(Ode.)
KRALj (videći Prehvalu kako stoji, zastane):
Šta je tebi? (opazi Tomislava).
Ko je to, Prehvalo!
PREHVALA:
Kralju!
TOMISLAV:
Kralj? Ha! Kako valja dođe.
Odmah ćemo račun razpraviti.
KRALj (prezritelno):
Šta ti imaš sa mnom razpravljati?
TOMISLAV:
Mnogo, kralju; toliko da ćemo
Težko oba s glavom razići se.
PREHVALA:
Tomislave, to je kralj tvoj!
TOMISLAV (posmešljivo grko):
Misliš?
Vidićemo... možda jošt i nije.
KRALj:
Da ti mećeš i skidaš kraljvve,
Možda bi ti što reč i važila;
Al’ Bog nisi a otac mi nisi,
Pa kralj jesam i taj ću ostati.
Neg’ da ti se proroštvo-izpuni,
Daću rusu glavu ti skinuti.
PREHVALA (blažeći):
Nemoj svaku da mu u zlo primiš.
Oprosti mu — to je moj zaručiik.
KRALj (trgne se):
Tvoj zoručnik! Zar u naše dane
Iz grobova ustaju mrtvaci?
TOMISLAV (grozno):
Da ti otme dobro ugrabljeno
Grob je svoga uznika pustio.
KRALj:
Da naruši sreću neviđenu
Al utvoru na svetlost izpusti.
TOMISLAV:
Jedno dobro koje mi ugrabi
Ovde stoji, to ću sod odneti,
A po drugo drugi put ću doći.
(Hoće Prehvalu da uzme za ruku.)
KRALj (trgne mač):
Natrag crve! sad ću te zgaziti!
TOMISLAV (trgne svoj mač):
Ha, hvala ti! To i jest put pravi:
Tako ćemo izterat’ na čisto.
(Staju da se bore.)
|