Prehvala/57
←Drugi prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR |
Četvrti prizor→ |
TREĆI PRIZOR
Pijena uđe.
PIJENA:
Sestro, jesi l' sama?
MILENA:
K’o što vidiš!
PIJENA:
A gd'e je Prehvala?
MILENA:
U vrtu je!
PIJENA:
Sama ili s kraljem?
MILENA:
S njim!
PIJENA:
Kaži mi, Mileno, štu ću te
Zapitati. Al’ pravo! Hoćeš li?
MILENA:
Samo pitaj!
PIJENA:
Ti si uz Prehvalu
I dan i noć, te je skrožću znadeš;
Srce ti je njeno otvoreno;
Znaš što radi, što misli, što sneva:
Ljubi l’ kralja i da li je srećna?
MILENA:
Ljubi l’ kralja? Pitaj beli danak
Da li ljubi to jarko sunašce;
Pitaj cvetak da l’ ljubi rosicu;
Pitaj oko da li svetlost ljubi!
Što je danu to jarko sunašce,
Što ]e cvetu jutrenja rosica,
Što je oku zraka od svetlosti,
To je njoj kralj!
PIJENA:
Hvala ti Mileno!
Kamen si mi sa srdca skinula.
To što dvaput odloži venčanje
Poplaši me, te ti se pobojih
Da ne daje svoje ruke kralju
Bez ljubovi samo svojih radi.
MILENA:
Sad si čuo, pa po tome sudi.
PIJENA:
A šta misliš, neće li i sada
Dan venčanja opet odložiti.
MILENA:
Dan sutrašnji stoga je izabrala,
Što se tog dna kralj Prelimir rodi,
Sad venčanja više odlagat’ neće.
PIJENA:
Idem k otcu da i njemu kažem
Glas radostni koji čuh od tebe.
(Ode na levo.)
MILENA (ode na levo k prozoru):
U vrtu ih više nema. Sad će
Dakle skoro sestra mi amo doći.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.
|