Прехвала/57

Прехвала
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР
Пијена уђе.

ПИЈЕНА:
Сестро, јеси л' сама?
МИЛЕНА:
К’о што видиш!
ПИЈЕНА:
А гд'е је Прехвала?
МИЛЕНА:
У врту је!
ПИЈЕНА:
Сама или с краљем?
МИЛЕНА:
С њим!
ПИЈЕНА:
Кажи ми, Милено, шту ћу те
Запитати. Ал’ право! Хоћеш ли?
МИЛЕНА:
Само питај!
ПИЈЕНА:
Ти си уз Прехвалу
И дан и ноћ, те је скрожћу знадеш;
Срце ти је њено отворено;
Знаш што ради, што мисли, што снева:
Љуби л’ краља и да ли је срећна?
МИЛЕНА:
Љуби л’ краља? Питај бели данак
Да ли љуби то јарко сунашце;
Питај цветак да л’ љуби росицу;
Питај око да ли светлост љуби!
Што је дану то јарко сунашце,
Што ]е цвету јутрења росица,
Што је оку зрака од светлости,
То је њој краљ!
ПИЈЕНА:
Хвала ти Милено!
Камен си ми са срдца скинула.
То што двапут одложи венчање
Поплаши ме, те ти се побојих
Да не даје своје руке краљу
Без љубови само својих ради.
МИЛЕНА:
Сад си чуо, па по томе суди.
ПИЈЕНА:
А шта мислиш, неће ли и сада
Дан венчања опет одложити.
МИЛЕНА:
Дан сутрашњи стога је изабрала,
Што се тог дна краљ Прелимир роди,
Сад венчања више одлагат’ неће.
ПИЈЕНА:
Идем к отцу да и њему кажем
Глас радостни који чух од тебе.
(Оде на лево.)
МИЛЕНА (оде на лево к прозору):
У врту их више нема. Сад ће
Дакле скоро сестра ми амо доћи.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.