Prehvala/35
| ←Dvanajsti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić TRINAJSTI PRIZOR |
Četrnajsti prizor→ |
TRINAJSTI PRIZOR
Milvna. Prehvala. Župan. Pijena. Bigren, i drugih više.
PREHVALA (grleći otca):
Teške sreće, kad te vidim ovde.
ŽUPAN:
To je sreća, samo neznam čija:
Moja, tvoja, il’ Tomislavljeva.
Već sam bio s životom načisto;
Već proklete sohe digoše se:
Sva me nada bija ostavila,
Jer sam znao da u gradu nema
Dosta ljudi da me oslobode.
U jedared grad otvori vrata,
I junačku smotrih gomilicu
Kako sunu kao plamen živi
Kao munja do mene planuše;
Poznat glas mi: „ne boj se!“ poviče,
I Tomislav dade me Bigrenu.
„Sad vi u grad, ja ću u dušmane“!
Tako vikne, pak u Grke sevne,
A oni se pred njim povinuše
Ja i Bigren s nekoliko ljudi
Brže u grad, i evo nas ovde!
PIJENA:
Divno te je čudo izbavilo.
ŽULAN:
Nije čudo već sreća junačka!
Snažna volja uz čvrstu mišicu
Goni vojske, kao vuk jaganjce...
No ima li koga među vama
Da mi kaže šta je s Tomislavom?
BIGREN:
U prvi mah dušmani stuknuše;
No kad vide da je naših malo,
Salete ih i u grad odbiju.
(Napolju se čuje graja.)
|