Pođe Marko (j)u šure na gosti
I povede ljubu Anđeliju.
Kad beoše u tu goru tamnu,
Vrlo Marka dremka obalila,
Pa on veli ljube Anđelije: 5
„Popoj malo, ljubo Anđelijo,
Sebe pevaj, mene razgovaraj!“
Govori mu ljuba Anđelija:
— Ne smem, ne smem, Marko Kraljeviću,
Ova gora bez ajduci neje, 10
Će ne čuje Crna Arapina,
Prosija me devet godin dana,
A Marko je njega natprosija!
Al' govori Kraljevića Marko:
„Vikni, popoj, ljubo Anđelijo, 15
Ne bojim se dobromu junaku,
A kamoli Crna Arapina!“
Tad zapoja ljuba Anđelija,
Tad zapoja tanko glasovito,
Sve je lisje od goru opalo... 20
Napomena
Početak junačke pesme (peva se najviše uz sovru i na sedeljkama), Milja Ilić i Jevrosija Nikolić, Babičko.
Reference
Izvor
Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 168.
