Пође Марко (ј)у шуре на гости
И поведе љубу Анђелију.
Кад беоше у ту гору тамну,
Врло Марка дремка обалила,
Па он вели љубе Анђелије: 5
„Попој мало, љубо Анђелијо,
Себе певај, мене разговарај!“
Говори му љуба Анђелија:
— Не смем, не смем, Марко Краљевићу,
Ова гора без ајдуци неје, 10
Ће не чује Црна Арапина,
Просија ме девет годин дана,
А Марко је њега натпросија!
Ал' говори Краљевића Марко:
„Викни, попој, љубо Анђелијо, 15
Не бојим се доброму јунаку,
А камоли Црна Арапина!“
Тад запоја љуба Анђелија,
Тад запоја танко гласовито,
Све је лисје од гору опало... 20
Напомена
Почетак јуначке песме (пева се највише уз совру и на седељкама), Миља Илић и Јевросија Николић, Бабичко.
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 168.
