Poštopoto poslanik/2

ČIN I

PRIZOR II

PRIZOR II
Popović, Jeca

POPOVIĆ:
Krasno dete, još nju dok udomim...
JECA:
Onda nećeš imati baš nikakvog posla više -
POPOVIĆ:
Opet ona. Ja ne znam ženo, šta bi ti htela, da bude od mene. More danas se svaki pametan kloni posla, a ne da ga još traži onda, kad mu nemora biti.
JECA:
Čovek ne treba da radi samo ono što mora.
POPOVIĆ:
Ali i ne mora da radi ono što mu ne treba. A šta meni treba? Ništa! Imam dobru ženu...
JECA:
Čudo da priznaješ.
POPOVIĆ:
Samo kad se [sic!] što uvrti u glavu, nemoš joj ni kleštama izvući.
JECA:
Kažem ja.
POPOVIĆ:
Imam krasnu devojku, koju ću danas sutra da udomim, imam dobrog prijatelja, mog starog joldaša Paju, njegov valjani sin Milan biće mi ako Bog da moj zet... [Precrtano: „Imam lepu sermiju”].
JECA:
Nemoj tako naglo...
POPOVIĆ:
Zašto naglo, Milan je valjan, čestit mlad advokat, koji ima lepu budućnost...
JECA:
To je sve istina.
POPOVIĆ:
Radnja mu je dobro pošla...
JECA:
To je sve lepo...
POPOVIĆ:
Pa da šta ćeš još? Oćeš li valjda Jazavca za zeta? Istina, on je imućan čovek, ali već u godinama, to jest, nije više mlad, ponda dosta ume da... kako da kažem... pa da, da laže. Jednom reči meni se ne dopada.
JECA:
Pa oćeš ti za njega poći.
POPOVIĆ:
To je istina, ali da viš, on mene ne bi baš ni uzeo, već moju kćer, a moja kći kanda ima dobar ukus.
JECA:
Naravno kad joj ti svaki dan govoriš za Milana, jer nemaš drugog posla.
POPOVIĆ:
Opet si došla na posao? Baš kad ti je toliko do posla stalo, sad ću da se dam na poso. (Uzme novine).
JECA:
Lep posao!
POPOVIĆ:
Zašto da nije lep. Jedne novine cele pročitati, nije baš laka stvar, osobito kad čitam, šta sve ne biva na madžarskoj dijeti. Tu ti je bome od nekog doba vrlo veselo. Baš ću da vidim, ovo poslednje vreme ima l kolko mrtvi i kolko ranjeii (sedne i čita). Ala je Zastava nadžiskana. Kada ti ljudi, toliko napišu? V’iš ženo, to bi bio posao, kao što bi ti htela. Ćutiš? Dakle nebi volela, da sam novinar, nebi ni ja, uvek bi me mučilo ono pri kraju s krupnijim slovima, što kaže, ko je odgovoran. Nego da vidim malo što kaže Zastava. „Uvodni članak”, to nikad ne čitam, „Na Somboru je red”, bome jeste, to nek Somborci dobro pročitaju „Dopisi iz Srema”, dosta mi je i tog čuda, što po Sremu biva „Novine o padu Lonjajevu”... Ha! To ću da čitam. Slušaj ženo! Nova sl. presa donosi sledeću interesantnu belešku; „Otpust grofa Lonjaja, danas je već zvanično saopšten”. Jesi čula ženo, Lonjajev je pad već i zvanično saopšten.
JECA:
A ko je taj Lonjaji?
POPOVIĆ:
Ministarski predsednik, ženo, veliki zver.
JECA:
Valjda je jašio pa se stropoštao s konja?
POPOVIĆ:
Baš ste vi žene nepromućurne. Nije s konja već sa predsedništva je spao, više nije predsednik, a to je sve uradio jedan poslanik...
JECA:
Poslanik?
POPOVIĆ:
Da, poslanik.
JECA:
Poslanik?
POPOVIĆ:
Ta jesam ti reko već jedared, saborski poslanik.
JECA:
Takav isti kao što će sada kod nas da biraju?
POPOVIĆ:
Takav isti, to jest nije takav isti, nego takav isti. [sic!]
JECA:
Pa zar jedan poslanik ima taku veliku moć?
POPOVIĆ:
Kako koji, ima i[h] koji ima, ima i koji nema, ali više ima koji nemaju, nego koji imaju. A sad slušaj: Dakle „otpust grofa Lonjaja danas je već zvanično saopšten”...
JECA:
Jeli boga ti, a šta treba čovek da je učio, da može biti poslanik.
POPOVIĆ:
Ništa (čita dalje) „zvanično saopšten”.
JECA:
Dakle to može ma ko biti.
POPOVIĆ:
Ma ko od muški, koji prešo 24 godinu, žene nemogu biti, jer bi napravile veliku larmu (čita) pad Lonjajev već je zvanično...
JECA:
A bi li mogao ti biti poslanik?
POPOVIĆ:
Ja? A zašto ne? I meni je prešlo 24 godina. (čita) zvanično saopšten.
JECA:
Slušaj Vaso, a zašto ti nebi i bio poslanik?
POPOVIĆ:
Ja? Ajd mani se toga posla i pusti me čitati.
JECA:
Mani se bogati čitanja, ko bi još i u veče radio. bolje se odmori u razgovoru sa mnom.
POPOVIĆ:
E sad jesi l vidio samo, sad me čuva od posla.
JECA:
Slušaj Vaso! Šta bi falilo tebi, da ti budeš poslanik. Ti si čovek razborit, čita se [sic!] dosta knjiga i novina.
POPOVIĆ:
Mani se luda razgovora.
JECA:
Neću da se manem, jer to je sasvim pametan razgovor. Vidim ja da se i drugi otimlju za poslanstvo. što zacelo nebi čipili. da to nije pametno, biti poslanik. Pa kad može drugi biti poslanik, zašto nebi mogo biti ti.
POPOVIĆ:
Zato, što... što nebi mogao.
JECA:
A zašto ne bi mogao? Poslanik biti to je vrlo lepa stvar, poslanici su moćni ljudi, koji mogu da sruše Lonjija, jednog ministarskog predsednika. Ponda se o poslanicima piše po novinama, pa to drugi svet čita i uvažava. A ti još nećeš da budeš poslanik? Ti moraš biti poslanik.
POPOVIĆ:
E gledaj sada moje žene.
JECA:
Da onda ćeš lepo imati svoga posla, a nećeš vazdan sediti bezposlen.
POPOVIĆ:
Ali ja nisam za poslanika, ja nemam dara za to?!...
JECA:
O molim lepo, poslanik može svaki muški biti, koji je prešo 24 godinu. Kamo sreća, da i ženske mogu biti, da viš bili ja bila poslanik. Zato i opet velim, ti treba da se otreseš nerada i mrtvenja, treba da se promećeš ko i drugi ljudi, jednom reči, treba da budeš poslanik.
POPOVIĆ:
Kad treba i kad moram onda - baš neću. Punktum. Pa sada - ali evo idu, fala Bogu, kad već jednom dolaze.