Ponoć je... mesec

←Zvezde

Ponoć je... mesec Pisac: Mileta Jakšić

Uteha→

Ponoć je... mesec kradom zaviruje
U moja okna, setno me pogleda,
Bela mu svetlost na zidu miruje,
Na mojim grudma jedna zraka bleda —

Tužna kȏ spomen prošlosti u tami
Što me pohađa u grobnoj samoći:
Nju šalje mesec da mene izmami
U tajne šetnje po čarobnoj noći.

Gde stradalniku kȏ u prošle dane
Mrak tajanstveni mek zagrljaj sprema
I srce snaži, vida bol i rane
Noć puna hlada, rose i melema.

Al’ je prebolȏ stradalnik, bol spava
U mrtvim grudma, duboko u meni, —
Tako ponoćni mesec obasjava
U mračnoj šumi grob zaboravljeni.

Izvor

• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 40

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.