ЗВЕЗДЕ
Кад оките тамно небо звезде прве,
Када после тисуче за њима поврве
На састанак ноћни — небо се запали
Од бледих огњева, од звездица мали’,
И у том безброју очи ти потраже
Твоју звезду, да ти тајну судбу каже,
Далеку будућност: пази само, ено
Твоја звезда трепти, бледи тајанствено,
Неми знак ти даје са висина свети,
Па кришом од Бога судбу казује ти.
Јер, кад мир поступи, сред божје тишине,
Кад се Бог замисли и о људма брине,
Добра твоја звезда Богу се прикраде,
Слуша Божјих мисли шапат, тајне знаде
И крадом ти отуд јавља шта те чека —
Ал је слаба гласа звездица далека,
Па кад њезин шапат с те висине пође
Оглуви и умре док до тебе дође.
Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 43.
Кад оките тамно небо звезде прве,
Када милијони за њима поврве
На састанак ноћни, небо се запали
Од бледих огњева, од звездица мали’,
И у том безброју очи ти потраже
Твоју звезду, да ти тајну судбу каже,
Далеку будућност: пази само, ено
Твоја звезда трепти, бледи тајанствено,
Неми знак ти даје са висина свети’,
Па кришом од Бога судбу казује ти:
Јер кад мир наступи, сред Божје тишине,
Кад се Бог замисли и о људма брине,
Добра звезда твоја Богу се прикраде,
Слуша Божјих мисли шапат, тајне знаде,
И крадом ти отуд јавља шта те чека —
Ал’ је слаба гласа звездица далека,
Па кад њезин шапат с те висине пође,
Оглуви и умре, док до тебе дође...
„Звезде“, Бранково коло, IV, 12. (24) новембар, 1898, стр. 1441.
