Pokondirena tikva/21
| ◄ Позорје 1. | Pozorje 2. | Позорје 3. ► |
Pozorje drugo
JOVAN, PREĐAŠNjE
JOVAN: Evo me, majstor ... (Stisne usta.) Da ti đavo nosi jezik, kad sve na bedu ide!
FEMA: Gurbijan, ti nisi rođen za pedintera nego za kakvog šegrta.
JOVA: E, a znate kako mi je pokojni majstor ...
FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne znaš reći pokojni gospodar ili gospodin.
SARA: On govori o vašem suprugu?
FEMA: Da! Imao je, znate, običaj katkad s opancima unterhaltovati se, budući da mu je doktor tako sovetovao, a bezobraznici su izneli da je sam pravio opanke.
JOVAN: E, nego nije! Gledajte, još su mi ruke ispucane.
FEMA: To je gurbijan! Može biti da je katkad i probirao, ja vam slabo za to i znam, jer sam vam sve jednako u sobi sedela kod moga štrikeraja.
JOVAN: A, baš pogodiste! Koliko ste redi bosi i sa mnom zajedno rastezali kože.
FEMA: To je impretinencija!
JOVAN (produži): Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom čak u podrum oterao što niste hteli raditi.
FEMA: (skoči): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred očiju jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, ko te pita za to?
JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siromah! I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao.
FEMA: Da si vrat slomio kad si takva nesreća!
SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego, molim, izvol'te za onaj šolj kafe ...
FEMA: Nitkov, zaopucao me njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Anče, neka skuva dve crne kafe!
JOVAN: A neće biti dobro tri?
FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest?
JOVAN: Hajde, videćemo. (Pođe.) Oho! A znate šta je novo, majstor ... gospođa? Našem žutovu prebili nogu.
FEMA: Kakvom žutovu?
JOVAN: Lamuru.
FEMA: Šta, koji je taj gurbijan bio što je moga Lamura dirao?
JOVAN: Gnjavio je kapova gospodina Petriča i udavio pudlu jednu, pa su mu zato prebili nogu i jošt mu prete da će ga ubiti dati.
FEMA: A, to je gurbijanstvo. Žan, priveži mu nogu, pa ga donesi ovde na kanape (Sari), nek sedi sa Fineskom.
JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam!
FEMA: Misliš ti da je on gurbijan kao ti?
JOVAN: Hajde, videćemo.
FEMA: Neće njemu više niko nogu skr'ati (pokazuje na kanape), tu je njemu mesto. Propopo, Johan, donećeš ćilim da prostremo ovuda (pokazuje astal).
JOVAN: A na šta ću posle ja spavati?
FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on hoće da spava.
JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor!
FEMA: Opet ti?
JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ćilima i žutova prevrćali (otide).
SARA: Šaljivo se momče vidi.
FEMA: O, molim vas, gurbijan je odveć, ništa ne pazi šta će reći.
SARA: Ništa, to ne treba da vas interesira.
FEMA: Mene i ne atresira, ali mi je čudo gdi gurbijan govori ono što je već prošlo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|