Pokondirena tikva/20
| ◄ Позорје 10. | Pozorje 1. | Позорје 2. ► |
DEJSTVO TREĆE
Pozorje prvo
FEMA sasvim u crveno obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući, SARA
SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili.
FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica. Kažite mi, ma šere, koja je jošt tako srećna? Nije to mala briga, ma šere, da znam s kim ću se mešati i u čije ću društvo odlaziti.
SARA: S groficama, s baronicama, ma šere, to je vaše pravo društvo.
FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka šuša kiti. Šta će biti da se s kojom u neznanju pomešam ili da se još poljubim? Nisam ja od onih što na moj karakter, ne pazim.
SARA: Siperb, siperb, vi vašem rangu čest pravite. Ali kažite mi, madam de Ružičić, kad će biti veselje, kad će se jesti, piti, unterhaltovati?
FEMA: Ja moram ili drugu kuću načiniti, ili gdegod za vreme pod kiriju uzeti. Šta mislite vi, ma šere, kad mi dođu madame na vizitu? Ne mogu se ja rezonirati kao kakva paorka; ja sam vilozovica, ma šere. U jednoj sobi treba da se ruča, u drugoj da se unterhaltuje, u trećoj se viziti primaju. Jošt mi nisu ni karuce gotove, nisu konji kupljeni.
SARA: Da vam ne šmajhlujem, vi vrlo lep gust imate.
FEMA: Mora se doneti iz Beča karte za punišake i marjaše. Moram beštelovati drombulje za koncert. Moram sebe u rezon dovesti, nema još gdi će se vući za zvonce, gdi će se sveće paliti.
SARA: Luster, šarmant, šarmant!
FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja još u varoši ima takvu titulu? Svaka mi mora triput načiniti vizitu dok ja njojzi jedanput. Ako ne dobijem prvi stol, ja neću u stol ni ulaziti. Nisam ja ćiftinica, ma šere, ni krpinica, nego gospođa frau fon, što ima pedintere sa portunetom.
SARA: Šarmant, ma šere, šarmant!
FEMA: Nisam ja naučila badava francuski, nisam ja dala zabadava moj sat na reparaturu i kupila šteker, nego da se odlikujem. Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne.
SARA: Prekrasno, prekrasno, verujte, vas će sav nobles vrlo uvažavati.
FEMA: Kamo sreće da mi je taka i ona drnda, moja kći, da se ne moram bar od nje stiditi.
SARA: A, popraviće se mamzel, verujte mi, ma šere.
FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati. Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga.
SARA: Siperb, siperb.
FEMA: Nisam ja od onih što ne paze na sebe. Gledim, bože moj, gdikoje velike gospođe, grofice baronice, pak i ne paze šta su. Idu prosto obučene, sa svakim se razgovaraju, one se jošt prve klanjaju. Čisto se ja stidim. Blago onom koji je od nature na nobles stvoren. Eto mi je rođena kći, pa kakva razlika od mene?
SARA: Cela istina. Ali apropo, madam de Ružičić, kakve ćemo haljine za venčanje?
FEMA: Ja sam dvadeset pari naručila, ali moram jošt tri za jašenje.
SARA: Amazon-klajder, šarmant!
FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jašiti. Istina, ovde se takovo što i ne vidi, ali ovde nema pravih noblesa.
SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ćete veliku paradu s otim učiniti.
FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza beštelovati, zašto ovi naši nisu za taj posao. Juče sam htela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam ovo koleno odrla.
SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. Ali, molim, meni je tako nešto mučno, ne bi li dobro bilo po jedan šolj kafe, je l' te, i vami se prokteva?
FEMA: Komi fo! Žan! Aport! Johan, Hanc, Žan!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|