Pokondirena tikva/15
| ◄ Позорје 5. | Pozorje 6. | Позорје 7. ► |
Pozorje šesto
SARA, RUŽIČIĆ
SARA: No, kako vam se dopada madamojzel?
RUŽIČIĆ: Helenu je Juno u pauna pretvorila. Lep je paun, i krasan, i s perjem se diči, ali bi se postidio da zna kako kriči, kaže bezsmertni Dositej Obradovič.
SARA: Dakle, ništa nema od svadbe?
RUŽIČIĆ: Himen samo dva jednaka serca steže?
SARA: Imate pravo, nevospitana je, a i svašta. Nego, mati joj je druga žena. Ona i vas na ručak poziva.
RUŽIČIĆ:
- Velkomožni trbuve,
- Tvoje silne meuve,
- Gone gladnog pevati,
- Gone stihe praviti.
- S tebe mnoge devojke
- Za starkelje polaze,
- S tebe lepi mladići
- Babuskere uzimaju.
SARA: Kažite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja ot Mirič.
RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi Da kao sova unučad preživi.
SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da se za vas staram. Vidite, vi ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usrećim, da lepo živite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju ot Mirič za ženu.
RUŽIČIĆ: Ho, ho, ho! Nebo plače, zemlja se otvara da Hekubu u objatja primi.
SARA: Mislite vi gdi je ona u godinama? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju. Tako i žene, što više godina imadu, to jače i silnije ljube.
RUŽIČIĆ: A kad amoreti dođu na posješčenije, i kad ushtem Venus pojati, i kad mi gracije voobraženije obuzmu, gdi je original?
SARA: E, nije nego još štogod, vi ne znate kakav je bio Vulkan, pa šta je falilo vašoj Veneri? Jesti i piti, mon frer, jesti i piti, to je ljubov; manite se vaših gracija i boginja.
RUŽIČIĆ (razrogači se): O, Apolo, gdi je tvoja sila da pretvoriš oporočitelnicu u kravu!
SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer, ona je krasna žena, vaša prilika. Koliko su vaši ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu'.
RUŽIČIĆ: Stan'te, Baucis i Filemon, srećni par ljudi. Hoću - tek tako mogu ja moja sočinenija izdavati.
SARA: Hoćete, mon frer?
RUŽIČIĆ: Muze pokoj ljube, s prenumeracijom se knjige ne izdaju. Mirička će biti moj ferleger.
SARA: Vivla! Ja ću njojzi ovaj veseo glas odneti, ona će to voleti nego bogzna što, ona će viditi da sam joj prijateljica. A, evo je, remarkabl.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|