Otmica/9
| ◄ POJAVA VIII | POJAVA I | POJAVA II ► |
PROMENA
(Scena kao i pre. Iza bine čuje se glas Milojev: Nećeš mi uteći! )
POJAVA I
(Stanojka smejući se bega preko bine i iosi sito puno žita i šećerlema, a pre svega kita cveća. Za njom utrči Miloje vijajući je.)
STANOJKA (bežeći): Miloje, pusti me!
MILOJE: Ček, ček, dok te uhvatim! (uhvati je)
STANOJKA: Beži, videće tetka!
MILOJE: Pa neka vidi; ti si mi dužna (silno je poljubi).
STANOJKA (bnje ga ): Evo, evo. evo!
MILOJE (ponovo je zagrli i ljubi): Evo, evo, evo!
STANOJKA (otimajući se): Ama, pusti me, Bog s tobom! prosuću šećerleme!
MILOJE (drži je oko pasa peva):
Tvoje lice
Devojčice,
Ko zorica meni sja:
Sad mirnije
Srce bije,
Kad poljubih tebe ja!
STANOJKA: Tužiću te tetka Anđi
I Radoju bratu mom!
MILOJE: Ala divno poljub liči
Na rumeiom licu tvom.
(Hoće da je poljubi. Ona se otima).
STANOJKA: Nediraj me, je sil čuo?
MILOJE: Jedan poljub samo daj!
STANOJKA: Tetka Anđo, gled Miloja (udara ga opet)
Hoćeš poljub, eto, naj.
MILOJE: Tako, da znaš! nisi htela na lepo da te jedared samo poljubim; pa eto ti sad.
STANOJKA: Ko je još video da se devojka ljubi na sred druma?
MILOJE (razdraženo): Ti nisi više devojka!
STANOJKA: Da šta sam!?
MILOJE: Ti si moja verenica!
STANOJKA: Sve jedno.
|