Ožalošćena porodica/37
| ◄ POJAVA VII | POJAVA VIII | POJAVA IX ► |
POJAVA VIII
AGATON, SIMKA
AGATON: Vide li ti, Simka, kako ja udesih stvar? To ti je ono što kažu: treba umeti. Ne vredi ti znanje bez umenja.
SIMKA: Ama, izgleda mi da se oni srde kad im spomeneš.
AGATON: Pa srde se, dabome, takav je red. I ti si se bajagi srdila kad su ti mene pomenuli, iako ti je u duši bilo milo.
SIMKA: Velim, znaš, da nešto ne pokvarimo.
AGATON: Ostavi ti to meni. Znaš me valjda; ništa ja do danas nisam pokvario. Pokvario sam, to jest, izbore kad nisu bili po volji vladi; pokvario sam po koju državnu licitaciju kad nije bila po volji meni; ali to je drugo; to je politika, a ovo... Ostavi ti to samo meni pa ćeš videti kako će sve ići kao namazano. (Sa raznih strana iz raznih uglova i vrata, kao i stepenika, zbiraju se svi članovi porodice. Svi su natovareni koferima i paketima; očigledno je da nose više no što su doneli.)
|