Ожалошћена породица/38

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА IX

ПОЈАВА IX

ПОРОДИЦА

АГАТОН: Е, јесте ли се спремили?
ТРИФУН, ПРОКА, ТАНАСИЈЕ: А ти?
АГАТОН: Ја? Што ви мене питате, друго сам ја.
ПРОКА: Како друго?
АГАТОН: Па тако. Јесте, род сте и ви, не кажем да нисте, али, што каже Сарка, сви сте ви, брате, девета рупа.
САРКА: А која си ти рупа, тако ти бога? (Они онако натоварени стоје у реду те праве један фронт, испред кога Агатон шета.)
АГАТОН: Која сам да сам, пречи сам од вас...зато, видиш, ја остајем овде.
СВИ: Остајеш?
АГАТОН: Остајем, него; јер ко би управљао оволиким имањем? Од овога тренутка имате мене да сматрате за шефа фамилије.
ТРИФУН: Буди ти шеф коме си и досад био, а не мени!
САРКА: Ни мени, боме, не.
АГАТОН: Вама ја и не мислим да будем шеф. Не знам и што ће ми да будем Сарки шеф, али мене имате да сматрате као шефа целога имања и од овога тренутка у овој кући само моје наредбе важе.
СВИ: Охо!!!...
АГАТОН: Дошли сте, видели сте кућу, прегледали сте све, седели сте дан и ноћ, па доста. Дошли сте са празним коферима, а сад их носите пуне, и уз то и неке пакете.
САРКА: Биће, Агатоне, да и ти имаш пакет.
АГАТОН: Ако га имам, то се тебе не тиче. Друго сам ја, а друго ви; ви сте овде привремено.
ТРИФУН: А ти стално?
АГАТОН: Стално, дабоме! Ви сте овде само гости, а ја сам у својој кући.
СВИ: Охо, хо, охоооооо!!!...
АГАТОН: Шта је, брате, шта се ишчуђавате?
ПРОКА: Не ишчуђавамо се само, него се и чудимо и крстимо и питамо се: ко си ти и шта си ти?
АГАТОН: Знаш ко сам, па шта питаш?
ПРОКА: Питам, јер хтео бих да знам по чему ти имаш већега права у овој кући него ја и него овај, и него овај, и него овај? На основу чега си ти нешто друго, и ко ти је дао права да се испрсаваш пред нама?
ТРИФУН: Јесте, то хоћемо да нам се објасни.
АГАТОН: Јес', баш теби да се објасни.
СВИ: Хоћемо сви да нам се објасни.
ПРОКА: Иначе нећемо да се селимо одавде; ако ти имаш права да седиш, онда имамо и ми!
СВИ: Тако је! Нећемо да се селимо! (Сви пуштају кофере на земљу.)
АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним?
ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда овде?
АГАТОН: Мислите ли ви да је то тако лако објаснити?
ПРОКА: Па није, дабоме! Зато и не пристајемо да се селимо.
АГАТОН: А ако вам објасним, је л' онда пристајете?
СВИ: Објасни прво!
АГАТОН: Ево, брате, у чему је ствар. Ви знате, је л' те, да је наследник овога имања она ванбрачна девојка?
СВИ: Знамо!
АГАТОН: Е, па ето, зар вам није сад јасно?
ПРОКА: Ама, како јасно; ако је она ванбрачна, ниси ти ванбрачан; ако је она наследница, ниси ти наследник.
АГАТОН: Па чекајте, побогу, људи, да вам кажем ствар до краја. Овој девојци, видиш, ја сам већ дао благослов.
САРКА: Ију, какав благослов?
АГАТОН: Тако, верила се, удаје се!
СВИ: А!!!...
МИЋА: То не може бити; то не сме бити.
АГАТОН: Тебе ћемо ваљда да питамо!
ПРОКА: Ама, оставите га људи да нам објасни. Па добро, Агатоне, ако се она верила и ако се она удаје, ниси се ти верио и не удајеш се ти. Ми питамо: откуд ти овде?
АГАТОН: А што не питате за кога се удаје?
СВЕ ЖЕНЕ: Па за кога?
АГАТОН: За адвоката, за оног њеног адвоката!
СВИ: Шта???!!!...
МИЋА: Па то је ужасно!
АГАТОН: За њега, јесте, и ето сад можете разумети откуд ја овде, и ја вам у име њено и у име адвокатово кажем: 'ајде, брате, иселите се лепим. Ожалили сте као породица покојника колико сте умели и могли и то ће вам бити исплаћено.
ГИНА: Шта ће нам бити исплаћено?
АГАТОН: Биће вам исплаћено што вам по тестаменту припада и на четрдесетодневни парастос не морате ни доћи.
СВИ: И нећемо!
АГАТОН: Па нећете, дабоме, а и не морате, јер напослетку не може се од вас ни тражити да целог века жалите покојника. Ми који остајемо у кући, ми ћемо га и даље жалити и приређивати му парастосе и палићемо му кандило...(Сети се.) Јест, бога ми, сад ми паде на памет да је породица кад се уселила у кућу угасила кандило. 'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро покојник, грехота је да не гори.
СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.)
ПРОКА: Ама, људи божји, видите ли ви како овај човек заобилази око оног што га питамо?! Те дао благослов, те девојка се испросила, те адвокат зет, те покојниково кандило, а никако да изведе ствар на чистину. Што ти нама, брате, не кажеш јасно и гласно: шта си ти, ко си ти; у чије име си се испрсио?
АГАТОН: Добро, рећи ћу вам, али узмите најпре кофере. (Сви дижу кофере.) Ево у чему је ствар: најпречи сам јој род, па ме је замолила да останем.
ГИНА: Зар ванбрачна девојка па род?
ТРИФУН: А резолуција да је презиремо?
ПРОКА: И по чему си ти најпречи?
ТАНАСИЈЕ: Ја сам јој много пречи.
МИЋА: А ја?
АГАТОН: Не знам шта сте ви, али ја сам јој најпречи и по природним законима.
ТРИФУН: Ето ти га сад; где пронађе природне законе?
АГАТОН: Јесте, природни закони, јер по тим природним законима и он ме је замолио да останем овде.
ТАНАСИЈЕ: Који он?
АГАТОН: Па зет, адвокат!
ПРОКА (осталима): Не можеш га ухватити ни за реп ни за главу. Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се прво Агатон избаци.
СВИ: Тако је!...
АГАТОН: Ама, није тако!
ПРОКА: Е па, реци, како је?
АГАТОН: Не могу да вам кажем.
ПРОКА: Па и не можеш, дабоме!
АГАТОН: И не смем да вам кажем.
ТРИФУН: А што, да није то почем каква тајна?
АГАТОН (једва је дочекао ту мисао): Јесте, то је тајна!
САРКА: Ију, тајна!
АГАТОН: Па тајна, дабоме, него шта мислиш ти?!...
ПРОКА: Видите ли ви, људи, како нас овај човек завитлава и игра са нама као да смо ми деца. Не дозвољавам да се спрдаш с нама. (Осталима.) Зар ви не видите да он само хоће да нас избаци а он да остане, зар не видите да је сад измислио и неку тајну?...
СВИ: Нећемо да идемо!
АГАТОН (у забуни је): Нисам, брате, измислио, него то је једна велика тајна па не могу, не смем да вам ја кажем.
СВИ: Кажи!
АГАТОН: Никад вам то не бих поверио, али... О брате... (Сви се радознало скупе око њега.) Кад сте тако навалили. Ја остајем овде зато... чекај, молим те, (Брише се марамом.) Ја остајем овде зато, видиш, зато што је тај адвокат, што је испросио ову ванбрачну девојку, па он, видиш, он је мој ванбрачни син. (Један општи узвик изненађења и запрепашћења. Сви испуштају кофере и пакете, а све надмаша врисак Симкин на степеницама, која се враћа и силазећи низ степенице чује последње речи те пада у несвест. Нема слика траје извесно време.)
АГАТОН (запрепашћен утиском који је учинила његова лаж, клоне и тупо гледа час Симку час осталу породицу. Најзад резигнирано диже руке): Е, сад сам удесио ствар!...

Завеса

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.