Nota Vlade Bugarske od 28. avgusta 1926.
Gospodine poslaniče.
Bugarska vlada je najpažljivije proučila notu, koju ste joj Vi u ime vaših vlada predali 11 o. m. Ona je sa velikim zadovoljstvom konstantovala želju triju vlada da održavaju dobre odnose sa Bugarskom i izjavljauje da i ona želi tu želju, gledajući u učvršćivanju tih odnosa prirodne i neophodne uslove za mirno razviće Bugarske i za njenu unutrašnju reorganizaciju — zadatci, koji apsorbuju celu pažnju i akciju Bugarske Vlade i celog naroda.
Odgovornosti
Cepeći umereni ton note, Bugarska Vlada ne može da ne nazre jednu pojavu nepoverenja prema njoj i jedno nezasluženo nepriznavanje jedne lojalne volje kao i neprestanih njenih napora da ukloni postajanje stvari, koje su štetne pre svega za Bugarsku. Ona treba isto tako da istakne da vlade triju susednih zemalja izgleda ne žele da bace na Bugarsku isključivu odgovornost za postojanje i akciju revolucionarnih organizacija o kojima je pitanje u noti od 11 o. m. Bugarska vlada neće da ulazi u praznu polemiku. Ona treba na protiv da napravi i neke konstatacije i da objasni izvesna fakta sa jedinom namerom da doprinese tačnom procenjivanju svoje odgovornosti. Bugarska Vlada je dužna da ospori tvrđenje da se akcija revolucionarnih organizacija vrlo mnogo pojačala poslednjih meseci. Fakta pokazuju da događaji idu skoro ka staložavanju. Od 1 januara ove godine do danas bugarska vlada je bila zvanično obaveštena svega za 10 slučajeva upada četa u teritorije triju susednih država, od kojih pet u državu SHS, dva u Rumuniju, a tri u grčku republiku, dokle je prošle 1925 godine bila i zvanično izveštena o 45 slučajeva istog karaktera, od kojih 21 dolazi na SHS, 11 u Rumuniju i 13 na grčku republiku. Bugarska Vlada treba isto tako da ospori tvrđenje: „Napadi četa, pojedinačna ubistva, pljačke i drugoga u pograničnim oblastima srpsko-hrvatsko-slovenačkim i rumunskim oblastima su delo agenata koji pripadaju revolucionarnim organizacijama u Bugarskoj, koji prelaze granicu pod pokroviteljstvom i toleriranjem bugarskih pograničnih jedinica“.
Revolucionarne organizacije
Sudske istrage započete u poslednje vreme u susednim oblastima i završene sa mnogobrojnim presudama nad podanicima tih oblastima koji žive u poslednjim za učestvovanja u revolucionarnim organizacijama, dokauju dosta dovoljno široko račvanje tih organizacija van Bugarske. Sa druge strane treba da podvučemo, da nikakav konkretan fakat koji dokazuje bilo saučeništvo, bilo toleriranje od strane bugarskih vlasti u tim zločinima, nije došao do znanja bugarskoj vladi, koja je uvek bila gotova da preduzme najstrožije mere protiv zločinaca. Ako ova ozbiljna optužba počiva na pretpostavci da je nemoguće da se objasne pojedini slučajevi upada četa na teritorije susednih država, a da se predpostavi bilo saučesništvo bilo toleriranje bugarskih pograničnih straža, dosta bi bilo da se istakne fakat, da baš ova prelaženja nisu mogla da budu sprečena od pograničnih jedinica susednih teritorija u jačoj meri mnogobrojnijih, a čije čuvanje niko ne osporava pa da se vidi koliko je to tvrđenje neosnovano. Treba da dodamo da ako je bugarska vlada bila zvanično obaveštena od 1 januara 1926 do danas za deset slučajeva prelaska četa sa bugarske teritorije na teritorije susednih triju države bugraske pogranične vlasti su konstatovale za isti period vremena 21 slučaj prelaska emigrantskih četa sa teritorije SHS., dva slučajeva sa rumunske teritorije i pet slučajeva sa grčke teritorije, ili svega 28 slučajeva, ma da bugarska vlada nije ni pomislila da okrivljuje pogranične straže susednih država za saučesništvo ili toleriranje, ili još manje da baci odgovornost za to na nadležne vlade. Uverena u svoju dužnost bugarska vlada je bila neprestano zabrinuta zbog opasnosti koju predstavljaju slični incidenti za dobre odnose koji treba da egzistiraju među susednim državama, ona je preduzimala i preduzima sve mere da spreči istu akciju nelegalnih organizacija. Ako rezultati nisu bili zadovoljavajući i krajnji (definitivni), i razlozi ne leže u odsustvu dobre volje kod bugarske vlade koja je uvek bila ubeđena da slične akcije idu pre svega na štetu Bugarske, već u faktu da su koreni zla u većini slučajeva daleko od sile i domašaja bugarske vlade kod jedne granice od 2200 klm. Ona ne može da raspolaže za njenu odbranu sa više od 3000 graničara. Sa druge strane nelegalne akcije na nacionalnoj osnovi imaju svoju istorijsu prošlost, svoje duboke uzroke i svoje široko razgranjavanje van teritorije Bugarske. Jedna tako složena istorijksa pojava koja egzistira već više od sto godina na Balkanu ne može da se iskoreni jednim zamahom i nisu dovoljni samo napori bugarske vlade da se presuše izvori zla.
Obećanja
Da se ovo postigne treba zajedničkih napora četiri vlade od kojih će svaka dejstvovati suvereno na svojoj teritoriji sa odgovarajućim sredstvima i uslovima za svaku državu. Bugarska Vlada biće srećna da sarađuje sa najvećom energijom i najistrajnije na tome delu koje je tako važno da se stišaju i saniraju dobri odnosi Bugarske sa njenim susedima. Nezavisno, međutim, od mera, koje će susedne države naći za dobro da preduzmu na svojoj teritoriji da bi odbacile duboke uzroke četničkih i drugih nelegalnih akcija. Bugarska Vlada najzainteresovanija od sviju za čuvanje mira i spokojstva na Balkanu za otklanjanje svega što može da sputava dobre susedske odnose rešila je da produži sa udvojenom energijom napore da bi mogla da se protivstavi akaciji ma kakvih organizacija koje bi se mogle da posluže teritorijama za organizovanje naoružanih četa ili pojedinačnih slučajeva u susednim državama. Za postignuće ovoga cilja Bugarska Vlada vrlo mnogo računa na blagotvorne rezulate odobrenja zajma od Društva Naroda za smeštaj izbeglica. Ovaj će zajam dozvoliti Bugarskoj da definitivno nastani veliki deo emigrantskih masa i da napravi od njih jedan miran elemenat koji proizvodi i da na taj način umanji značajnu količinu onih elemenata među kojima, iz razumljivih razloga, nelegalni revolucionarni pokret nalazi povoljne uslove kao i da stvori sredstva za olakšanje.
Mere
Bugarska vlada nije prestajala da daje najstožija naređenja svojim pograničnim vlastima da ispunjavaju svoju dužnost. Ona ponavlja ova naređenja i specijalno preduzeće mere, predviđene u zaključenim sporazumima za gonjenje četa. Vlada će goniti sa svom strogošću zakona nelegalne akcije raznih organizacija, koje zasežu teritorije susednih država, kao i same organizacije, koje su okrivljene za takvu akciju.
Ići će pred Društvo Naroda, ako...
Bugarska vlada želi da veruje da će ove njene kategoričke deklaracije i lojalno ispunjavanje da naći dobar odziv kod vlada triju susednih država i da će da olakšaju stvaranje jedne atmosfere poverenja i saradnje toliko nužnih za spokojno razviće balkanskih naroda. Ona je ubeđena da će kod takve atmosfere biti lako da se izglade slučajni incidenti uvek mogući i njena je najveća želja da se slični slučajevi likvidiraju direktno između zainteresovanih vlada, u duhu uzajamnog poverenja. Ako međutim, u šta bugarska vlada ne želi da veruje, njeno tvrdo rešenje da upotrebi sva sredstava sa kojima raspolaže da održi dobre susedne odnose sa vladama susednih država ne uspe da ih ubedi u njenu apsolutnu korektnost i da joj dodeli poverenje, carska vlada izjavljuje još sad da je gotova da preda Društvu Naroda razgledanje celog ovog kompleksa pitanja u vezi sa sadržajem note od 11 avgusta, primajući prethodno da upotrebi sve mere koje će joj biti preporučene od ovog višeg Instituta.
Izvolite da primite, gospodo ministri, uverenje mog visokog poštovanja.
A. D. Burov.
Izvori[uredi]
- Politika, br. 6.581 od utorka 31. avgusta 1926, naslovna strana.