Нота Владе Бугарске од 28. августа 1926.
Господине посланиче.
Бугарска влада је најпажљивије проучила ноту, коју сте јој Ви у име ваших влада предали 11 о. м. Она је са великим задовољством константовала жељу трију влада да одржавају добре односе са Бугарском и изјављаује да и она жели ту жељу, гледајући у учвршћивању тих односа природне и неопходне услове за мирно развиће Бугарске и за њену унутрашњу реорганизацију — задатци, који апсорбују целу пажњу и акцију Бугарске Владе и целог народа.
Одговорности
Цепећи умерени тон ноте, Бугарска Влада не може да не назре једну појаву неповерења према њој и једно незаслужено непризнавање једне лојалне воље као и непрестаних њених напора да уклони постајање ствари, које су штетне пре свега за Бугарску. Она треба исто тако да истакне да владе трију суседних земаља изгледа не желе да баце на Бугарску искључиву одговорност за постојање и акцију револуционарних организација о којима је питање у ноти од 11 о. м. Бугарска влада неће да улази у празну полемику. Она треба на против да направи и неке констатације и да објасни извесна факта са једином намером да допринесе тачном процењивању своје одговорности. Бугарска Влада је дужна да оспори тврђење да се акција револуционарних организација врло много појачала последњих месеци. Факта показују да догађаји иду скоро ка сталожавању. Од 1 јануара ове године до данас бугарска влада је била званично обавештена свега за 10 случајева упада чета у територије трију суседних држава, од којих пет у државу СХС, два у Румунију, а три у грчку републику, докле је прошле 1925 године била и званично извештена о 45 случајева истог карактера, од којих 21 долази на СХС, 11 у Румунију и 13 на грчку републику. Бугарска Влада треба исто тако да оспори тврђење: „Напади чета, појединачна убиства, пљачке и другога у пограничним областима српско-хрватско-словеначким и румунским областима су дело агената који припадају револуционарним организацијама у Бугарској, који прелазе границу под покровитељством и толерирањем бугарских пограничних јединица“.
Револуционарне организације
Судске истраге започете у последње време у суседним областима и завршене са многобројним пресудама над поданицима тих областима који живе у последњим за учествовања у револуционарним организацијама, докаују доста довољно широко рачвање тих организација ван Бугарске. Са друге стране треба да подвучемо, да никакав конкретан факат који доказује било саучеништво, било толерирање од стране бугарских власти у тим злочинима, није дошао до знања бугарској влади, која је увек била готова да предузме најстрожије мере против злочинаца. Ако ова озбиљна оптужба почива на претпоставци да је немогуће да се објасне поједини случајеви упада чета на територије суседних држава, а да се предпостави било саучесништво било толерирање бугарских пограничних стража, доста би било да се истакне факат, да баш ова прелажења нису могла да буду спречена од пограничних јединица суседних територија у јачој мери многобројнијих, а чије чување нико не оспорава па да се види колико је то тврђење неосновано. Треба да додамо да ако је бугарска влада била званично обавештена од 1 јануара 1926 до данас за десет случајева преласка чета са бугарске територије на територије суседних трију државе буграске пограничне власти су констатовале за исти период времена 21 случај преласка емигрантских чета са територије СХС., два случајева са румунске територије и пет случајева са грчке територије, или свега 28 случајева, ма да бугарска влада није ни помислила да окривљује пограничне страже суседних држава за саучесништво или толерирање, или још мање да баци одговорност за то на надлежне владе. Уверена у своју дужност бугарска влада је била непрестано забринута због опасности коју представљају слични инциденти за добре односе који треба да егзистирају међу суседним државама, она је предузимала и предузима све мере да спречи исту акцију нелегалних организација. Ако резултати нису били задовољавајући и крајњи (дефинитивни), и разлози не леже у одсуству добре воље код бугарске владе која је увек била убеђена да сличне акције иду пре свега на штету Бугарске, већ у факту да су корени зла у већини случајева далеко од силе и домашаја бугарске владе код једне границе од 2200 клм. Она не може да располаже за њену одбрану са више од 3000 граничара. Са друге стране нелегалне акције на националној основи имају своју историјсу прошлост, своје дубоке узроке и своје широко разграњавање ван територије Бугарске. Једна тако сложена историјкса појава која егзистира већ више од сто година на Балкану не може да се искорени једним замахом и нису довољни само напори бугарске владе да се пресуше извори зла.
Обећања
Да се ово постигне треба заједничких напора четири владе од којих ће свака дејствовати суверено на својој територији са одговарајућим средствима и условима за сваку државу. Бугарска Влада биће срећна да сарађује са највећом енергијом и најистрајније на томе делу које је тако важно да се стишају и санирају добри односи Бугарске са њеним суседима. Независно, међутим, од мера, које ће суседне државе наћи за добро да предузму на својој територији да би одбациле дубоке узроке четничких и других нелегалних акција. Бугарска Влада најзаинтересованија од свију за чување мира и спокојства на Балкану за отклањање свега што може да спутава добре суседске односе решила је да продужи са удвојеном енергијом напоре да би могла да се противстави акацији ма каквих организација које би се могле да послуже територијама за организовање наоружаних чета или појединачних случајева у суседним државама. За постигнуће овога циља Бугарска Влада врло много рачуна на благотворне резулате одобрења зајма од Друштва Народа за смештај избеглица. Овај ће зајам дозволити Бугарској да дефинитивно настани велики део емигрантских маса и да направи од њих један миран елеменат који производи и да на тај начин умањи значајну количину оних елемената међу којима, из разумљивих разлога, нелегални револуционарни покрет налази повољне услове као и да створи средства за олакшање.
Мере
Бугарска влада није престајала да даје најстожија наређења својим пограничним властима да испуњавају своју дужност. Она понавља ова наређења и специјално предузеће мере, предвиђене у закљученим споразумима за гоњење чета. Влада ће гонити са свом строгошћу закона нелегалне акције разних организација, које засежу територије суседних држава, као и саме организације, које су окривљене за такву акцију.
Ићи ће пред Друштво Народа, ако...
Бугарска влада жели да верује да ће ове њене категоричке декларације и лојално испуњавање да наћи добар одзив код влада трију суседних држава и да ће да олакшају стварање једне атмосфере поверења и сарадње толико нужних за спокојно развиће балканских народа. Она је убеђена да ће код такве атмосфере бити лако да се изгладе случајни инциденти увек могући и њена је највећа жеља да се слични случајеви ликвидирају директно између заинтересованих влада, у духу узајамног поверења. Ако међутим, у шта бугарска влада не жели да верује, њено тврдо решење да употреби сва средстава са којима располаже да одржи добре суседне односе са владама суседних држава не успе да их убеди у њену апсолутну коректност и да јој додели поверење, царска влада изјављује још сад да је готова да преда Друштву Народа разгледање целог овог комплекса питања у вези са садржајем ноте од 11 августа, примајући претходно да употреби све мере које ће јој бити препоручене од овог вишег Института.
Изволите да примите, господо министри, уверење мог високог поштовања.
А. Д. Буров.
Извори[уреди]
- Политика, бр. 6.581 од уторка 31. августа 1926, насловна страна.