Nemanja/53
| ←Devetnajesti prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić DVADESETI PRIZOR |
Dvadesetprvi prizor→ |
DVADESETI PRIZOR
PRVOSLAV (s kraljem dolazi):
Hodi, kralju, da t’ odvedem bratu;
Ne plaši se, Nemanji te vodim.
KRALj (opazi Čuča):
Koga ti to mrtvog tamo vučeš?
Da ti nije gospodar?
ČUČ:
Da bogme!
KRALj (užasnut):
Šta? Vladimir!
KNEZ PRVOSLAV (gdeda ga):
Vladimir zaista!
KRALj:
E sa tobom i ja sam svršio!
(Plače.)
KNEZ PRVOSLAV (Čuču):
Kud to mrtvo telo trzaš? Beži!
ČUČ:
On mi reče nosit’ ga odavde,
Da mu s’ mrtvom dušman ne poruga.
KNEZ PRVOSLAV:
Idi dalje! Poštovaće braća
I u vragu brata rođenoga.
ČUČ (vuče jače).
KNEZ PRVOSLAV:
Zar ne čuješ? Ostavi to telo,
Ili ću te (trgie mač) sa njim sastaviti.
ČUČ (trgne sablju):
Živoga sam uvek poslušao,'
Pa g’ i mrtvog danas poslušaću
Ma mu mor'o mačem leš dobiti.
KNEZ PRVOSLAV:
Natrag, sebru! Nije to strv za psa!
(Udara mačem na njega.)
ČUČ (udara sa svoje strane):
Pas i sebar braća su rođena,
S tog je veran jedan k’o i drugi.
(Bore se.)
KNEZ PRVOSLAV (ljutit):
I nećeš me poslušat’?
ČUČ:
Ne mogu!
KNEZ PRVOSLAV:
A ti evo, pa se šali tamo.
(Probode ga.)
ČUČ (padne):
Oštra sablja , a valjana ruka!...
Gospodaru, gde si?
(Digne se na lakat i traži ga očima.)
Tu si?
(Odvuče se do njega, i padne na njega.)
Dobro
(Umre.)
KRALj (k Vladimiru):
I ti tako za mene pogibe,
Da me ne daš mojim dušmanima.
(K Čuču)
Verni sebru, ti si zaslužio
Da ti crkvu nad grobom dignemo,
A ni ime niko t’ znati neće!
(Zamisli se.)
|