Немања/53
| ←Деветнајести призор | Немања Писац: Јован Суботић ДВАДЕСЕТИ ПРИЗОР |
Двадесетпрви призор→ |
ДВАДЕСЕТИ ПРИЗОР
ПРВОСЛАВ (с краљем долази):
Ходи, краљу, да т’ одведем брату;
Не плаши се, Немањи те водим.
КРАЉ (опази Чуча):
Кога ти то мртвог тамо вучеш?
Да ти није господар?
ЧУЧ:
Да богме!
КРАЉ (ужаснут):
Шта? Владимир!
КНЕЗ ПРВОСЛАВ (гдеда га):
Владимир заиста!
КРАЉ:
Е са тобом и ја сам свршио!
(Плаче.)
КНЕЗ ПРВОСЛАВ (Чучу):
Куд то мртво тело трзаш? Бежи!
ЧУЧ:
Он ми рече носит’ га одавде,
Да му с’ мртвом душман не поруга.
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
Иди даље! Поштоваће браћа
И у врагу брата рођенога.
ЧУЧ (вуче јаче).
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
Зар не чујеш? Остави то тело,
Или ћу те (тргие мач) са њим саставити.
ЧУЧ (тргне сабљу):
Живога сам увек послушао,'
Па г’ и мртвог данас послушаћу
Ма му мор'о мачем леш добити.
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
Натраг, себру! Није то стрв за пса!
(Удара мачем на њега.)
ЧУЧ (удара са своје стране):
Пас и себар браћа су рођена,
С тог је веран један к’о и други.
(Боре се.)
КНЕЗ ПРВОСЛАВ (љутит):
И нећеш ме послушат’?
ЧУЧ:
Не могу!
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
А ти ево, па се шали тамо.
(Прободе га.)
ЧУЧ (падне):
Оштра сабља , а ваљана рука!...
Господару, где си?
(Дигне се на лакат и тражи га очима.)
Ту си?
(Одвуче се до њега, и падне на њега.)
Добро
(Умре.)
КРАЉ (к Владимиру):
И ти тако за мене погибе,
Да ме не даш мојим душманима.
(К Чучу)
Верни себру, ти си заслужио
Да ти цркву над гробом дигнемо,
А ни име нико т’ знати неће!
(Замисли се.)
|