Nemanja/1
| ←Lica | Nemanja Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
PRVO DEJSTVO
PRVI PRIZOR
Soba u dvoru kneza Krusića.
Knez Goislav Krusić, Knez Prvoslav.
KNEZ PRVOSLAV:
Nepovoljno po mene prekide.
KNEZ KRUSIĆ:
Al’ sam moraš reći: pravo imaš!
KNEZ PRVOSLAV:
Imaš pravo, al' mi pravo nije.
Ko zna kad, i hoće l' to kad biti.
S naše strane sutra smo gotovi,
Nikad drugo Nemanja ne misli.
Al’ kralj nešto neprestano vrči,
A Vladimir — njega već svi znamo!
KNEZ KRUSIĆ:
Baš to mene i peče, dijete.
Danas stoji nebo, kako tako,
Nit’ je vedro niti je oblačno,
Svadiste se, pa s’ i pomiriste.
Da ste strani, dosta bi mi bilo,
Al’ ste svoji, pa vam ne verujem.
Kralj Nemanju za svog vraga drži,
Koji ide, da mu krunu skine;
A Nemanja ima pravo, kad se
Od te braće čuva i uklanja:
Pa to t’ ništa nije, nego slama.
Neka iskra odkud god doleti,
Pa će biti puna zemlja gara.
A ja onda šta bih, i kuda bih.
Ovamo me data vera vuče,
I što moram čuvat’, što imadem;
A tamo mi moje dete živi,
I zetu mi o glavi se radi.
Pa sam na dve vatre izgoreo.
Zato gledaj, te s’ što pre izmir’te,
Al’ onako, kao braća prava,
Pa je vodi, kad je tebi drago.
KNEZ PRVOSLAV:
To mi dakle ništa ne ostaje,
Već gledati, da tako činimo.
S Bogom! — Gde ću naći Vladislavu,
Da i njojzi s Bogom ostaj kažem?
KNEZ GOISLAV (gledne na prozor);
Eno t’ vodi konja po dvorištu,
I čeka te, da ti ga pridruži.
KNEZ PRVOSLAV:
AL' ako to nikada ne bude?
Sreću svoju za tuđ račun vežeš!
KNEZ GOISLAV:
Šta ću sutra za bolje držati,
To sam Bog zna: misli se ljuljaju
Kao ono lišće na drvima.
Ali danas držim pouzdano
Da će ’vako ponajbolje biti,
Pa što nebi i to pokušali.
KNEZ PRVOSLAV:
S' Bogom ostaj!
KNEZ GOISLAV (rukuje se):
S’ Bogom poš’o, kneže!
I srećno se doma povratio.
(Odu.)
|