Nahod Simeon/26
DEJSTVO ČETVRTO
(Hodnik u caričinom dvoru).
1
JAMNA s jedne, SINAN s druge strane.
JAMNA: Sinane, pst, paša — Sinane!
SINAN: Jamno, Jamno, ja sam rad carici ići.
JAMNA: Sad ne možeš. Važni je poslovi zadržavaju. Zašto tako hitno?
SINAN: Nemam ti kad kazivati. Pusti me samo.
JAMNA: Kod carice ne možeš biti do nekoliko magnovenija. Zar baš tako naglo mora biti?
SINAN: Moram carici ići, moram joj srce otvoriti.
JAMNA: Kakvim povodom? Jamačno nisi u nju zaljubljen?
SINAN: Jesam, Jamno. Dosad sam u tajnosti ljubio; no sad ću javno, da svaki zna i vidi.
JAMNA: Ti caricu ljubiš na žalost i uvredu njenu.
SINAN: Zašto, Jamno? Zar misliš da je moja namera vredonosna? Nikakva podlost nju ne kalja: Ja sam rad brakom caričinu ruku dobiti.
JAMNA: Na to ti nadeždu polažeš? Ona te je strašno prevarila. Zar ti ne znaš da je carica već obručena?
SINAN: Šta, obručena?! Ne ustručavaš se sa mnom šalu provoditi?
JAMNA: Nije ovo šala, već prava istina. Njeno srce narodom vlada, njeno joj je srce i ljubeznika izbralo.
SINAN: Šta izusti, Jamno!?
JAMNA: Ljubeznika, kom je ona svoje srce, svoje ščastije i sve što ima poklonila.
SINAN: Je li moguće, Jamno, da je carica ovo učinila?
JAMNA: Malo čas sama će ti sumnja s očiju spasti.
SINAN: O, Sinane! Poznaješ li toga srećnog, nesrećnog, velim, koji se tako udvorio?
JAMNA: On je tuđozemac, no carici mio i drag.
SINAN: Ime, — o, mene nesrećnoga! — ime ovom stranom!
JAMNA: Našto ova vatra, čestiti pašo? Ovakovi mladić, darima prirode ukrašen, lako sebi i osim carice ljubovi naći može.
SINAN: Ime ovog nesrećnika!
JAMNA (produži): Sve ovakvi mladić ima: cvetuće godine, hrabrost i lepotu. Samo mu još volja ostaje, da dostojnu sebi izbere.
SINAN: Ime, za volju Božju, Jamno, ime ovog nesrećnika!
JAMNA: Kazaće ti Emar.
SINAN: Dakle Emarov drug! O, skorpijo, opet mi se na vrat pope. A, nećeš mi više uteći! Britka sečivica kadra će biti umiriti te!
JAMNA: Možeš li što protiv volje caričine?
SINAN: Ja sam prevaren, ljuto prevaren.
JAMNA: Zar nema carica slobodu sebi po želji supruga izabrati? I ti ćeš jedan protivostati, kad joj sav narod dopušta! Ostavi se toga, ostavi bednu caricu na miru. Tebe na drugoj strani ljubov s raširenim rukama čeka. Baci se samo njoj u naručja, pa ćeš srećan biti. (Uhvati ga za ruku). Pašo Sinane! Ti si čuvstvitelan i ova čuvstvitelnost od ljubovi proishodi. Blago svakoj onoj na koju žrebije padne, da se tvojom nazove!
SINAN: Kud me ti seješ, devojko? Mahni me se. Ne znam gde mi glava stoji. Carica...
JAMNA: Ostavi nju na jedan čas, gledaj na mene — i ja ljubim!
SINAN (rasejan): I ti ljubiš, i ti ljubiš...
JAMNA: I moja se ljubov ne prima. Čuj me, čestiti pašo. Ja sam nesrećna devojka. Pod tvoju obranu dolazim, jer me na silu dati žele za onoga, koga moje srce mrzi.
SINAN: I tome će biti vreme. Zasad me mahni. Gde je carica? Smem li već jedanput k njoj?
JAMNA: Idem videti. (Na strani). Ništa mi reči ne pomogoše. O, hitrosti, šta ću sad početi? (Otide).
SINAN (posle duge počivke udari se po čelu). Ah, Sinane, žalosna ti sreća! — No još nije docne. — Nećeš, dokle ova desnica mač okretati uzmože!
|