Наход Симеон/26

Извор: Викизворник

◄   9 1. 2   ►


ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО


(Ходник у царичином двору).


1


ЈАМНА с једне, СИНАН с друге стране.


ЈАМНА: Синане, пст, паша — Синане!

СИНАН: Јамно, Јамно, ја сам рад царици ићи.

ЈАМНА: Сад не можеш. Важни је послови задржавају. Зашто тако хитно?

СИНАН: Немам ти кад казивати. Пусти ме само.

ЈАМНА: Код царице не можеш бити до неколико магновенија. Зар баш тако нагло мора бити?

СИНАН: Морам царици ићи, морам јој срце отворити.

ЈАМНА: Каквим поводом? Јамачно ниси у њу заљубљен?

СИНАН: Јесам, Јамно. Досад сам у тајности љубио; но сад ћу јавно, да сваки зна и види.

ЈАМНА: Ти царицу љубиш на жалост и увреду њену.

СИНАН: Зашто, Јамно? Зар мислиш да је моја намера вредоносна? Никаква подлост њу не каља: Ја сам рад браком царичину руку добити.

ЈАМНА: На то ти надежду полажеш? Она те је страшно преварила. Зар ти не знаш да је царица већ обручена?

СИНАН: Шта, обручена?! Не устручаваш се са мном шалу проводити?

ЈАМНА: Није ово шала, већ права истина. Њено срце народом влада, њено јој је срце и љубезника избрало.

СИНАН: Шта изусти, Јамно!?

ЈАМНА: Љубезника, ком је она своје срце, своје шчастије и све што има поклонила.

СИНАН: Је ли могуће, Јамно, да је царица ово учинила?

ЈАМНА: Мало час сама ће ти сумња с очију спасти.

СИНАН: О, Синане! Познајеш ли тога срећног, несрећног, велим, који се тако удворио?

ЈАМНА: Он је туђоземац, но царици мио и драг.

СИНАН: Име, — о, мене несрећнога! — име овом страном!

ЈАМНА: Нашто ова ватра, честити пашо? Овакови младић, дарима природе украшен, лако себи и осим царице љубови наћи може.

СИНАН: Име овог несрећника!

ЈАМНА (продужи): Све овакви младић има: цветуће године, храброст и лепоту. Само му још воља остаје, да достојну себи избере.

СИНАН: Име, за вољу Божју, Јамно, име овог несрећника!

ЈАМНА: Казаће ти Емар.

СИНАН: Дакле Емаров друг! О, скорпијо, опет ми се на врат попе. А, нећеш ми више утећи! Бритка сечивица кадра ће бити умирити те!

ЈАМНА: Можеш ли што против воље царичине?

СИНАН: Ја сам преварен, љуто преварен.

ЈАМНА: Зар нема царица слободу себи по жељи супруга изабрати? И ти ћеш један противостати, кад јој сав народ допушта! Остави се тога, остави бедну царицу на миру. Тебе на другој страни љубов с раширеним рукама чека. Баци се само њој у наручја, па ћеш срећан бити. (Ухвати га за руку). Пашо Синане! Ти си чувствителан и ова чувствителност од љубови происходи. Благо свакој оној на коју жребије падне, да се твојом назове!

СИНАН: Куд ме ти сејеш, девојко? Махни ме се. Не знам где ми глава стоји. Царица...

ЈАМНА: Остави њу на један час, гледај на мене — и ја љубим!

СИНАН (расејан): И ти љубиш, и ти љубиш...

ЈАМНА: И моја се љубов не прима. Чуј ме, честити пашо. Ја сам несрећна девојка. Под твоју обрану долазим, јер ме на силу дати желе за онога, кога моје срце мрзи.

СИНАН: И томе ће бити време. Засад ме махни. Где је царица? Смем ли већ једанпут к њој?

ЈАМНА: Идем видети. (На страни). Ништа ми речи не помогоше. О, хитрости, шта ћу сад почети? (Отиде).

СИНАН (после дуге почивке удари се по челу). Ах, Синане, жалосна ти срећа! — Но још није доцне. — Нећеш, докле ова десница мач окретати узможе!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.