Narodna bajanja Srba u Dunavskoj klisuri u Rumuniji
Borislav Krstić: Narodna bajanja Srba u Dunavskoj klisuri u Rumuniji „Raskovnik", HIII (septembar-novembar 1987). br. 49, s. 49-60.
Borislav Krstić NARODNA BAJANjA SRBA U DUNAVSKOJ KLISURI U RUMUNIJI[uredi]
U mestima Dunavske klisure bajanjem se bave uglavnom ženske osobe, ponajčešće starije (babe), ali ima i mlađih. Tu i tamo bajanjem se bave i muškarci (npr. Nenad Branisavljević iz Radmine, koji zna da baje dalak). Nekada je svaka starija osoba umela da baje ili znala bar jednu vrstu bajanja. Žene su bajanjem činile prvi zahvat u ozdravljenju svojh ukućana ili suseda, a ako su bile poznatije bajale su i u susednim selima. Pozivali su ih kad je trebalo olečiti obolelog. Narod je nekad čvrsto verovao u isceliteljku snagu i ulogu bajanja, pa je zato prisvojio i očuvao bajanje kao netaknuto blago. No, ipak bajalica je sve manje.
Klisurske narodne basme, uključujući i sam znanje bajanja, prenosilo se, a tako i sada biva neposredno, naslednim putem. Majka je bajanju učila svoju kćerku. A ako je imala samo mušku decu, tom poslu je privikivala neku žensku osobu (mlađu) iz bliže rodbine, a često se dešavalo i iz susedstva.
Prilikom sakupljanja basmi nailazili smo na izvesne poteškoće, jer, prema narodnom predanju, kazivanje takvih tekstova običnim ljudima je bilo zabranjeno ili izbegavano, pošto se smatralo da će time bajalica izgubiti svoju čarobnu snagu i delotvornost.
Isto po narodnom verovanju, bajalica ne sme da pogreši prilikom bajanja, jer ako se to dogodi snosila bi posledice. Evo šta nam je o tome ispričala bajalica Živka Gojković)) (65 godina) iz oela Radimne: „Kad sam pogrešila, stradala sam i nije bilo baš dobro. Kada sam bajala falš, kako se to kaže, pogrešila sam. I ondak ja snivam kako sam otišla u Sušku (susedno selo). Uzmem jedan lopčić zemljani; pa sam otišla kod jednog dede. Kuj zna kakvi to deda? U neku rupu, u neki breg su ga našli. Da bajem mojem Ivanu, a on bijo mali Ivan, a ja sam otišla da mu bajem. Bolesno dete! Kad me on mene uzo, pa kad me frljio gor, a ja kad sam pala dole, nmala sam dosta. Nisam znala više za taj lonac, ni za ništa. Me treso. I ondak sam se setila da zbog toga.“
Uzimajući u obzir strukturu, u klisurskim narodiim bajanjnma se lako mogu uočiti dva sastavna dela.
Prvi deo čini ritualni elemenat, koji ima sva svojstva tajanstvene magijske radnje, i gde se upotrebljavaju predmeti kao što su: štapovi, uglevlje, voda, sekira, drvljanik, kučine, belega, konac i drugo. Cillj takve radnje je da otera bolest. Ovom delu pripada, svakako, i vreme bajanja (ujutru — pre izlaska sunca; predveče — posle zalaska suica), a isto i mesto gde se obavlja bajanje (na drvljaniku, đubrištu, pored reke, na groblju i dr.), pa i položaj koji treba zauzeti bolesnik prilikom bajanja (ležeći položaj, okrenut prema istoku itd.).
Drugi deo čini tekst koji bajalica izgovara takozvana basma. Ako se okamenjeni oblik basme odvoji od dela obreda, on tada nosi obeležje prave pesme. Karakteristično je za takve tekstove i to što se oni izgovaraju sa izraženim prizvukom nejasnoće i nerazgovetnosti, šaputanjem i ubrzanim tempom, što još više ispoljava ne razumevanje kod onog koji bajalicu sluša ili kome je ona namenjena. Kao osobenost klisurskih narodnih basama treba istaći činjenicu da se u njima često upotrebljavaju rečm iz stranih jezika pogotovo rumunskog, a sve to s rizlogom da tekst bude za običnog čoveka nerazumljiv i ne dokučiv. Poznate su basme koje se izgovaraju na rumunskom jeziku za lečenje pojedinih bolesti iako tekst basme izriče osoba čiji je maternji jszik srpskohrvatski.
U selima Dunavske klisure u upotrebi su sledeći termini za označavanje postuika bajanja: bajanje, vračanje, vražbinja, vražiti. Starije osobe odvajkada strogo odvajaju vražbine od bajanja. One osuđuju i odbacuju vračare koje su izjednačivane sa veštncama jer su oduvek nanosile štetu i zlo ljudima. Prema narodnom verovanju, vračare su u dosluhu sa zlim dusima. Njihovo „činodejstvije" svodi se na stvaranje kod ljudi zlih dela, teškoća, nemira, svađa, tuča i drugo. Naprotiv, bajanje bajalice gledaju blagonaklonije, jer se bajanjem „leče" razne bolesti. Bajalice su stoga prihvaćene, jer žele ljudima samo dobro, pritiču im u pomoć i rade na odganjanju zlih duhova.
Posebno mesto zauzimaju pogađanja, jer se njihova delotvornost svodi na proricanje budućnosti ljudima, „otkrivanju" nestalih i drugo. Njih novi društveni odnosi uspostavljeni posle 1944. osuđuju i odbacuju, jer od običnih ljudi prevarom izmamljuju materijalnu korist.
U zavisnosti od bolesti koju bajalica leči, postojn više vrsta bajanja:
BAJANjE OD UROKA[uredi]
Ako neko oboli od uroka, a to se najčešće dogaća maloj deci, odmah se dovede neka baka-bajalnca koja će golom rukom izvaditi tri žiške nz vatre i spustiće ih u čašu punu vode u kojoj se stavi i neka bolesnikova stvarčnca. Ako ugljevlje padne na dno čaše, to je dokaz da je oboleli ureknut. U čaši bajalica stavi pokoje dugme, pramen kose, kamenčić belutak, metle, bosiljak i drugo. Zatim bajalica šapatom izgovara jednu od poznatih basama. Kadgod se basma iskaže, bajalica dune preko glave i pljucne nad obolelim a onda daje obolelom da okusi malo gašene vode. Istom vodom mu se pokvasičelo, a po nekad i lice. Za ovu vrstu bajanja našli smo i najviše varijanti basama. Evo nekih od njih:
- Prva varijanta Trči miš pod policu
- Druga varijanta Trči miš pod policu
- Treća varijanta Sedi urok na pragu
- Četvrta varijanta Sedi urok na pragu
- Peta varijanta Vetar preko glave
U Radmini je zabeležena i jedna basma na rumunskom jeziku koju donosimo u prevodu:
BAJANjE OD SUNČIĆA[uredi]
Sunčići u narodnom verovanju označavaju glavobolju dobijenu od jarkog sunca i žega.
Ova vrsta bajanja se obavlja na kakvoj reci. Tamo se nađe mali belutak, pa se obolelom stavi na glavu. Baje se triput. Ako se bajanje počne pred veče, tada se završava uveče, s napomenom da se obolelom baje i ujutru dok se sunce još ne rodi. Ako se bajanje počne ujutru, tada se baje dvaput ujutru i jednom uveče.
BAJANjE OD SKLOPACA[uredi]
Boluje od sklopaca onaj koga boli guša, zato bajalica pritegne obolelog sa dva prsta u predelu vrata i guše, a onda izgovara sledeću basmu:
BAJANjE OD DALKA[uredi]
Ovo se najbolje obavlja na više iačina, ali samo kada je mlad mesec. Neki to obavljaju na sledeći način: stave mali prst na mesto koje boli pa iskazuju sledeću basmu:
Evo kako opisuje dalak Nenad Branisavljević (64 godine, iz sela Radimne):
„Pojavljuju se kao dva brusa i počnu da se pružaju od kičme, od bubrega prema trbuvu. Neki put se pojavi samo jedan, ondak je bolest lakša i brže se povuče. Ti brusevi su otprilike široki ko tri prsta. Oni se javljaju obično u proleće, krajem februara do polovine marta. Bolest može da traje i po dve godine. Bolest se pronađe kad se pipne, pa kad pod prstima osetiš te bruseve, ondak znači da je to samo dalak."
Bajanje dalka se izvodi samo sredom i petkom, ali Nenad Branisavljević dalak baje samo noću i to posle prvih petlova!
Tokom bajanja basma se iskazuje po dvaput i udara se sekirom u drvljenik, a dobijeno iverje stavlja se obolelom u šake, a onda se priđe vatri i nad njom se žar premešta iz šake u šaku dok se ne pretvori u pepeo. Nenad Branisavljević izgovara sledeću basmu na rumunskom jeziku:
BAJANjE OD MICINE[uredi]
Micina je bolest koja se javlja kao kakvo otvrdlo mesto u obliku jajeta. Obično izrasta pod pazuhom obolelog. U bajanju micine koriste se sledeća pomoćna sredstva: bačena kost, nož, sekura ili drugo kakvo sečivo. Ako se baje pomoću bačene kosti, tada se triput izgovara sledeća basma:
Ako se bajanje obavlja kakvim sečivom, tada ss izgovaraju sledeći stihovi:
BAJANjE OD PADALICE[uredi]
Bolest se javlja tako što oboleli u datom trenutku pada u nesvest. Tada mu priskače bajalica i pošto ga prekrije koritom, uzme neki stari tanjir sa kojim se nije služila, pa ga, udarivši o korito, razbije nad bolesnim i izričs sledeću basmu:
BAJANjE OD DOBRACA[uredi]
Kako priča bajalica Živka Gojković iz Radimne, kod ovog obolenja ništa te ne boli, ali si ipak naduven. Da bi to nadimanje bajalica izlečila, ona uzima malo kulje iln proje, umoči u so, a onda izgovara basmu koju zbog kratkoće često izgovara triput, a ponekad i devet puta. Basma je kazana na rumunskom jeziku:
BAJANjE OD TRPIJE[uredi]
Prema narodnom verovanju, trpija je opaka bolest. Iako bolesnik jede veoma mnogo, on i dalje biva slab i sve se više tanji. Da bi se ustanovilo da li neko boluje od trpije, izvuče se konac iz parašenih niti, dužine raširenih ruku. Ako je tako izmerena dužina veća od visine obolelog, znak je, prema narodnom verovanju, da boluje od trpije i treba ga čim pre izlečiti. U tu svrhu nabave se i tri komada drveta tršnje, odnesu se na drvljenik, tu se sekirom zasecaju i izgovara se sledeća basma:
U selu Lugovet bajalica Stana Marković, 75 godina, kazala nam je basmu na rumunskom jeziku koju donosimo u prevodu:
OTVARANjE[uredi]
U klisurskim selima postoje više vrsta „otvaranja". Uzimamo samo ono koje nam je kazala Stana Marković zbog lepote basme. Ona to „otvaranje" obavlja na groblju, koristeći tom prilikom i jedan katanac koji stalno otvara i zatvara ključem i za sve vreme izgovara sledeću basmu:
U selima Dunavske klisure postoje i druge vrste verovanja. Jedna od takvih je i skidanje čini. Po narodnom verovanju, vračsre svojom tajanstvenom snagom mogu da na neku osobu nabace bolest ili zlo.
Protiv takvih čini ljudi su se suprostavljali na najrazličitije načine, najčešće su nosiliprevrnut neki deo odeće, zabadali nož u vrata, stavljali sekiru iza vrita, nosili sobom beli luk.
U prošlosto amajlije su nođene protiv raznih bolsesti i nevolja. Tako, na primer, ako je muškom novorođenčetu prethodno umro brat, njemu se obavezno na desnom uhu stavlja minđuša, da i on, tobože, ne bi umro.
U novije vreme nošenje raznih lančića oko vrata ili minđuša služi samo kao ukras, nikako kao kakav predmet koji su sujeverni nosili da bi se štitili od zla.