Mudri sluga
| ←Sirotinjska krv | Noć Pisac: Mileta Jakšić |
Noć u pustinji→ |
Bio na Istoku u staro vreme bogat čovek pa imao slugu.
Sluga beše čovek dobar, blag, trezven, umeren, a njegov gospodar zao, naprasit, pijanica, nemilosrdan i nepravedan.
Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da mu izmeni pamet i ćud i izvede na put čestitog života.
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji.
Sluga pođe.
Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života.
Misleći na to, stigne na vašar. Na vašaru beše mnogo magaraca ali on ne kupi nijednog, ne
go bi zastajkivao i, posmatrajući magarce, duboko bi se zamislio, i, najzad, nešto smislio.
Vrati se gazdi bez magarca.
Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio.
— Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga. — Ja sam išao po celom vašaru, nailazio sam čitave čopore magaraca, merkao sam, tražio i opet, eto, nisam kupio.
— A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca?
— Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s paunovim repom.
— S paunovim repom?! — uzviknu gazda, razrogačivši oči.
— Da... Ja sam hteo da te obradujem pa da ti kupim magarca kakvog niko nema: s paunovim repom — odgovori mudri sluga.
— Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću.
— Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči.
Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom.
— Nema... — ponovi sluga žalostivim glasom.
— Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više.
— Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode za poslom.
A gazda osta na mestu, gledajući dugo za njim, a potom se vrati u kuću da razmišlja o onom što mu je sluga rekao.
„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi.
I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.“
I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji.
Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu.
— Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji. — Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom.
I bogato obdari slugu.
Izvor
[uredi]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|