Мудри слуга
| ←Сиротињска крв | Ноћ Писац: Милета Јакшић |
Ноћ у пустињи→ |
Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу.
Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан.
Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота.
Једног дана газди липше магарац. Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи.
Слуга пође.
Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота.
Мислећи на то, стигне на вашар. На вашару беше много магараца али он не купи ниједног, не
го би застајкивао и, посматрајући магарце, дубоко би се замислио, и, најзад, нешто смислио.
Врати се газди без магарца.
Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио.
— Не љути се, господару — одговори слуга. — Ја сам ишао по целом вашару, наилазио сам читаве чопоре магараца, меркао сам, тражио и опет, ето, нисам купио.
— А зашто? — љутио се господар све више. — Зар ниси имао доста новаца?
— Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с пауновим репом.
— С пауновим репом?! — узвикну газда, разрогачивши очи.
— Да... Ја сам хтео да те обрадујем па да ти купим магарца каквог нико нема: с пауновим репом — одговори мудри слуга.
— Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу.
— Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи.
Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом.
— Нема... — понови слуга жалостивим гласом.
— Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више.
— Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота с лепим свршетком — заврши он, окрете се и оде за послом.
А газда оста на месту, гледајући дуго за њим, а потом се врати у кућу да размишља о оном што му је слуга рекао.
„То је он говорио за мој живот“, сину му у глави.
И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити леп, као што магарац не може имати паунов реп.“
И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи.
Једног јутра дозва к се би мудрог слугу.
— Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми купиш магарца по вољи. — Ево ти — рече — награде што си ми с вашара донео причу о магарцу с пауновим репом.
И богато обдари слугу.
Извор
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|