Moja danguba
| Moja danguba (1866) Pisac: Laza Kostić |
I.
Kamo noći, kamo dani,
Prozboreni, propevani,
Bratovani, drugovani,
Kamo noći, kamo dani?
Rumene se čaše ljube,
Liju im se kipom duše,
Zdravice im srce dube,
Usta im se ljubom suše!
Kamo noći, kamo dani,
Poljupci prouzdisani,
Kletvama prozaklinjani,
Kamo noći, kamo dani?
Sedi ljubav, pije vina
Iz očiju puni naši,
Što ga više ljubav pije,
Više ga je svakoj čaši.
A pesama jato plavo
Srcima se kuca: Zdravo!
— Pesme, lakše! — Mani, mani! —
Kamo noći, kamo dani?
A kad odu braća doma,
Kad je dosta slatki snova,
Kad se smeste zanos-pesme
U postelje od stihova:
II.
Raziće se ponoć nebna
U sećanju budne duše,
Te tavninom pamtiveka
Iz daljina osunčani
Dolaze mu silne čete,
Što ih sunce zrakom plete,
A ponoć ih podupleće,
Stare čete novi slika
Nepoznati poznanika:
Čas mi veste staru slavu
Krvi moje prarođačke,
Te varljivim zanosima
Razdraženu dušu moju
Dušanskima snovma ljube; —
Čas oladne i poblede,
Te iz moga zagrljaja
K’o pritajne kliznu guje
Oblačnim se kriju skutom,
Munjeviti sukću gresi,
A za njima uzastopce
Sa stenevlja suda nebna
Pogrmljuju gromne kletve;
K’o da mi se zlobni pak’o
Uspevši se do nebesa,
Blaženičku ruga sanku,
Te užasom čini živim,
Da se duša, milovana
Obljubima rajski slika,
Stidi svoje slave mlade.
Vidovi me taki gone
U časovi snoviđenja,
A kad i nji zora stopi,
Na mome se vide listu
Sitni redci crni slova,
Svete mošti mučenički snova.
Kamo noći, kamo dani,
Prosanani, promaštani,
Pronadani, projadani,
Kamo noći, kamo dani?
III.
I sada mi priviđenja
Razbuđuju ponoć snovnu,
Bledi redi od obraza,
Bližnje duše, drage seni,
Oživele uspomeni
Izumrlih prijatelja.
Ama nisu javilici
Od podoba drevna doba,
Ne nude se duši mojoj
Mirisima bosijočkim
Iz davnine mučeničke:
Već mi disak zagušuju
Jučeranjim zadajima
Životova razilaza,
Te besamrt vida svoga
Spomenima začinjući
Samrtničke ništavosti,
Istu sudbu k’o da kažu
Užasnutom posmatraču.
Nebne misli zemni borci,
Dušinome svakom zraku,
Svakom ljudskom žrtvenjaku
Uzastopce u povojci;
U ponoći ladne groze
Gomilinog nehajanja
Zanesenom dušom nose
Sanovanje svetlij dana,
Da prosevnu tešku tminu;
Al’ umesto sevlju njinu
Da uteče svetski mrak:
Munjsko umlje kako sijnu,
Te obasja priokolje.
Još su samo vidli bolje
Vekoviti neprozrak, —
Uginuše; — senke ove,
Što vedrije gone snove,
Istu veste nemit-sudbu
Mome snevlju, mome budnju,
IV.
U prizraku toga vida
I ti mi se kažeš, dušo:
Sred krvava tvoga stida
Venac te je obakruž’o
Mučenička obasjava;
U njemu se kajno mori
Lice tvoje, sanče krasni,
Iz očiju tvoji gasni
Prosnevana negda java
Prekorima prosijava.
U prekori k’o da zbori:
Kamo noći, kamo dani,
Prosanjani, proželjkani?
Od jave si kov’o snove,
Sad od snova javu vezi!
Strasti moje plam-otrove,
Jave moje budni besi —
Ti ih snovi potamani! —
Kamo noći, kamo dani?
Al’ što si se, sliko siva,
Ti međ ove slike smela,
Što im zemlja krije tela,
Kad te znadem, da si živa?
Ti si živa, ti si čila,
Ti si lepa, ti si vrla,
Al’ tvoga mi prva grla,
Da si davno već umrla,
Mlogo bi mi življa bila!
V.
Udilj mi se tako menja
Spomen zemna prolaženja,
Te od mračna likometa,
Što ih čini siva magla
Moji svojni uzdisaja,
Kako li će naći reda
Ona četa, što je nagla
Iz davnine vekotraja,
Da mi priča tuđi snova,
Nečuvene kaže radi
Neviđeni vitezova
Nehajućoj unučadi?
Snovi, radi, vitezovi,
Oprostite mom nehaju
Nebi bilo vašem sjaju
U prsiju kraja ovi,
Nebi bilo odpočina,
Tek da nije žešći čina,
Uzdisajni oblačina
Okužljive samrtnosti!
Al’ ovako, vilo, prosti!
Kadkad samo još me pusti,
Dok časova traje pusti,
Da popevam na tenani:
Kamo noći, kamo dani?
Al’ u oči novom danku,
Kad već budu na presanku
Oni sanci uzdisanci,
Oni mračni tugozvanci,
Kad se slegnu crne seni,
Onda, vilo, odi meni!
Toj tavnini, što u volje
Ostaviše stari gresi,
Priličiće, vilo, bolje
Tvoji svetli danski vezi.
Izvor
[uredi]- Danica, 31. januar 1866. Br. 3. God. VII, str. 49.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 116 godina.
|