Miševi i praporci
| ←Komarac i vo | Miševi i praporci Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Ris i lisica→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije i primječanije . |
Miševi nađu negde dva praporca, pak učine sabor i načnu se sovjetovati na što bi ih upotrebili da im polezni bydy. Neki reku da ih privežu starešini na vrat ili za rep da mu zveče i čine poštenje. Starešina obače zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad mogao iz rupe pomoliti da ga mačak ne čuje.
Naposledak, padnu na to umišljenije da ih domaćem mačku privežu na vrat; al' evo nevolje: neće niko na se da primi ovu čudnovatu ekspediciju. Stari šilju mlade, a ovi svi u jedno grlo s zakletvom utvrždavaju da oni dužno k svojim starešinam visokopočitanije nikad i nipošto neće za leđa metnuti, niti će takovo važno delo, koje onima prinadleži, na se uzimati.
U svakom sovještaniju o preduzimanju kojego nibud dela, prvo valja razmotriti je li to vozmožno, i ako jest, ne otlagati; što god mora biti danas, to je sutra u nevreme. Miševi nisu posmjejanija dostojni zato što nisu jošt mačku praporce na vrat obesili, nego što su se o njima nevozmožnom delu sovještavali. Pritom, ne valja u slabost padati i ono što je moguće za nemoguće primati.
Mnoga su se opštestva u svih narodi sačinjavala, sva s takovim namjerenijem ili pod vidom takova namjerenija da ćedu svemu narodu dobro kakvo učiniti, pak malo pomalo sostavili su osobito (da tako rečem) telo u telu i opštestvo u opštestvu, a potom, sopstvenim samoljubijem zaslepljeni, ne samo svoju osobitu korist opštoj polzi pretpočteli su, nego i sa štetom i vredom velikoga opštestva i naroda svoje su malo opštestvo utverždavali i obogaćavali, a veliko varali, zaslepljavali i, kad je do najposle bilo, nogami gazili, ugnjetavali i popirali. Takovi su bili magi persijski, bramini indijski, bonci hineski i japonski, jerofante egipetski, lame tatarski, knjižnici i pervosveštenici judejski, i pročaja. Ko bi ikada ne samo rekao nego pomislio da ćedu nasljednici onih prvihhristjanskih pustinjika i monaha takovi s vremenom postati da prvi u narodu ištu da budu, a neki od njih da ćedu žive ljude za Hristovu (kako oni vele) veru peći i na parčeta seći? Ovo su samo oni kadri činiti koji se od svega čelovečeskoga roda odreknu i odmetnu, i sasvim šta su i otkud su proizišli zaborave i iz duše izglade. Evo šta biva iz razdjelenija ljudi, koji ne valja da su razdeljeni!
Zato, o prečesno opštestvo čelovečeskogaroda, a navlastito serbskoga, za koga ja ovo pišem, poslušaj ti glas čelovečestva, sveti glas jestestva, a to će reći glas božji! Ne razdeljujte se i ne mrzite se između sebe za crkve grčku i latinsku. Cerkov je Hristova, a niti je grčka ni latinska; nego samo gordost i inat i zloba uvela su ova imena, razdelila i omrazila tolike poštene i blaga srca ljude. I različni narodi pod jednim prosveštenim i zakonim carem jedno su opštestvo i familija, kojima je otac sudija i arhipastir \ car. Upravitelji, sudije, oficiri, vojinstvo, episkopi, sveštenstvo i svi narodi, sve je to jedno telo, jedna duša i jedno sveto opštestvo kojega je sveštena glava car. Sva druga opštestva koja sebe razdeljuju od ovoga velikoga i svetoga opštestva, i koji se između sebe samo (kao pustahije na vašaru) razumevaju, i kojih interes nije vseopšta otečestva i naroda polza, prosveštenije i blagopolučije, ili nek se vrate otkud su izišli, sireč u narod, i neka gledaju kako ćedu mu biti na djejstvitelnu polzu, ili nek traže sebi mesta gdi nema ljudi.
Neće mi se niko čuditi što ja o podobnoj materiji toliko govorim, ko zna koliko množestvo poštena inače i izbrana naroda u Slavoniji, Horvatskoj, u svoj Dalmaciji do Albanije zloslove se i mrze samo za bezdjelice: oni jede žabe i kornjače i puže, a pečenom prasetu niko i nevešt, jer ga svi rado jedu. U svetom evangeliju stoji čisto i jasno napisano: da što god u usta uhodi, sireč što je kome prijatno i što on može jesti, to ga nikad doveka neće oskverniti, nego zle reči kad iz usta izlaze, one skverne i pogane čoveka. Ali kad bog da te se posluša evangelije, onda će propasti oni koji su svoj kavgi krivi.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|