Miloš Obilić (Jovan Subotić)/3
| ←Drugi prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR |
Četvrti prizor→ |
TREĆI PRIZOR
Obilić uđe. Opazivši Vukosavu pohiti, vidivši je da plače trže se i stane Gledeći je.
VUKOSAVA (ne videći ga plače).
OBILIĆ (čudeći se):
Vukosavo!
VUKOSAVA (trže se i briše oči).
OBILIĆ (pristupi joj i uzme je pod bradu, pak joj lice k sebi okrene):
Ti plačeš!
VUKOSAVA (smešeći se silom):
Ne plačem!
OBILIĆ:
Taj smeh mili oko tvojih usta
Tako sija k’o jarko sunašce
Kad tanahni oblak prelazi ga.
Šta je tebi?
VUKOSAVA:
Ništa dragi!
OBILIĆ.
Zar će danas mlada Vukosava
Da svog muža prvi put prevari?
VUKOSAVA (padne mu oko vrata):
Nemoj tako! Ni danas ni sutra.
Nit’ ikada do samoga groba,
Ma da živi hiljadu godina,
Neće ljuba tebe prevariti.
Hotela sam ssmo prećutati,
Da se danas uzalud ne ljutiš
Rad taštine mladih ženskih glava!
OBILIĆ:
Šta bi dakle? Ko nagoni suze
Na te bistre radosti izvore?
To morade duboko zaseći.
Jerbo moja tiha Vukosava
Nit’ što tako lako k srcu prima,
Nit’ će plakat’, kad može oprostit’!
VUKOSAVA:
Čuj me dakle!
OBILIĆ:
Stojim k’o na vatri.
VUKOSAVA:
Tu je bila sestra Brankovićka
Govor dođe na supruga moga,
I ja rekoh da mu nema para
U vasceloj našoj carevini.
OBILIĆ (stisne je za ruku):
Ako tako, Vukosavo, nije,
Trudiću se, da unapred bude.
VUKOSAVA:
Brankovićki to ne bude pravo.
OBILIĆ (smeši se):
Vuk je njojzi bolji od Miloša?
No, to joj se zamerit’ ne može!
VUKOSAVA:
Ona nazva tebe Kobilićem!
OBILIĆ (pomrkne):
Kobilićem?!
VUKOSAVA:
Ali ne ljuti se;
Vidiš, mene još većma nagrdi.
OBILIĐ (prene):
No!
VUKOSAVA:
Šinu me rukom po obrazu!
OBILIĆ (prekipi):
Ha, to će joj muž platiti krvlju!
|