Miloš Obilić (Jovan Subotić)/19
| ←Četvrti prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić PETI PRIZOR |
Šesti prizor→ |
PETI PRIZOR
Obilić i Kosančić dođu
OBILIĆ:
Kako meni sad naslika Turke
Jedva čekam da se udarimo.
KOSANČIĆ:
Mnogo ih je, ali malo vrede.
Svak će od nas lako sa stotinom.
OBILIĆ:
Dobro kad te tamo ne poznaše,
Ne bi više s njima vojevao.
KOSANČIĆ:
Kad ja uzmem tursko odijelo,
Pa udarim govorit’ arapski,
Ne bi ni ti poznao Ivana
A kamoli da ga drugi pozna.
OBILIĆ:
TI ćeš danas javit’ gospodaru
Da si bio u turskom taboru
I kako si vojsku im našao.
Ali tako pripovest naredi
Kako sam ti danas kazivao.
Ne govori što bi zaplašilo,
Već ti kaži što će u svakoga
Od nas tvrdo ulit’ pouzdanje
Da pobedu dobiti moramo.
Sa tom verom pobeda je naša!
KOSANČIĆ:
Nemaj brige! Ta posle Miloša
Niko tako, kao ja, ne ljubi
Ni svoj narod, ni svojega cara.
OBILIĆ:
Ja ću nato na sve navaliti
Da nikoga više ne čekamo
Već na Turke sutra udarimo.
Ionako sutra mu je sveto,
Pa neka ga pobedom proslavi
Koja će mu veću slavu dati
Nego zlatna slova u Trebniku.
KOSANČIĆ:
A što misliš sa tvojim pašancem?
Turci tamo o njemu govore
Kao o svom prisnom prijatelju!
On se tajno s njima dogovara.
OBILIĆ:
Daj svedoka, pa ću ga ubiti
Usred vojske' pred carevim licem.
KOSANČIĆ:
Daj mi časa, pa ću ti svedoka
Il’ dovarat’ il’ silom dovesti.
(U stanu čuju se bubnjevi, i iza šatora careva zamnje svirka.)
OBILIĆ:
Hajd’, Ivane, večera počinje.
Čuješ svirku, car za stol polazi.
(Odu.)
|