Miloš Obilić/11
3.
MILOŠ (sam)
Ha, kakva vatra obuze mi srce! Ja od kobile, i moje ime Kobilić! Ta, ne mogu to otrpeti, neću. — No, o Milošu, tako li lako na sebe zaboravljaš?! Ponizi se i idi, te se od slabe žene obide praštati nauči, koja te za to moli. — O, hodi ti, svaki slabomoćni leptiru, koji se tvojom hladnokrvnom dobrodeteliju ponosiš, hodi amo na moje mesto! Ako te narav k čestoljubiju priklanja, staćeš kao i ja okamenjen, zgruvan i s razderanom misliju. Ne mogu! Idem, da zlo predupredim, da pakosni porod u kolevci udavim; ili na što mi je čestitost? Sve je drugo senka u mojim očima. (Naprasno otide).
|