Magarac idola noseći
| ←Magarac, vrana i ovčar | Magarac idola noseći Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Magarac u lavovoj koži→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Magarac u dan praznika nošaše u litiji idola, kojemu sav narod klanjaše se kao svom bogy. Magarac se pomami od gordosti, misleći da se to poštenje njemu čini, pak počne skakati. Ljudi, bojeći se da on ne zbaci njihovog boga, ščepaju patarice i počnu ti ga uzduž i popreko, dok pozna koje, koga li nosi.
Ko ima veliko dostojinstvo na sebi, ne valja da sebi daje onakove slobode koje ni najnižega reda ljudma ne pristoji. Dobar i pametan na koliko se veća dostojinstva vozvodi, toliko bolji i pametniji biva, a zlu i ludu podaj mu vlast, pak ćeš ga onda uprav poznati. Razumno naši stari vele: „Kad se Ciganin ocari, obesi i svog oca”. A Inglez veli: „Many man claims only to show his elevated littleness: Mlogi se penje samo da pokaže svoju uzvišenu malenkost”. I paki: „Are is are, though he Ьe in silk: Majmun je majmun, ako | će biti i u svili”. U varvarstvu i u gluposti sva velika gospoda strašna su i užasna, a gdi sveta mudrost i prosveštenije carstvuje, onde najveća gospoda najbolji su ljudi. Kad cesar po Augartenu hoda, pak čuješ malenu decu da govore: „Ovde da stanemo, ovuda će on proći”, — kom se ne bi to mesto raj zemni činio?
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|