Магарац идола носећи
| ←Магарац, врана и овчар | Магарац идола носећи Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац у лавовој кожи→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Магарац у дан празника ношаше у литији идола, којему сав народ клањаше се као свом богy. Магарац се помами oд гордости, мислећи да се то поштење њему чини, пак почне скакати. Људи, бојећи се да он не збаци њиховог бога, шчепају патарице и почну ти га уздуж и попреко, док позна које, кога ли носи.
Ко има велико достојинство на себи, не ваља да себи даје онакове слободе које ни најнижега реда људма не пристоји. Добар и паметан на колико се већа достојинства возводи, толико бољи и паметнији бива, а злу и луду подај му власт, пак ћеш га онда управ познати. Разумно наши стари веле: „Кад се Циганин оцари, обеси и свог оца”. А Инглез вели: „Маny man claims only to show his elevated littleness: Млоги се пење само да покаже своју узвишену маленкост”. И паки: „Аре is аре, though he Ье in silk: Мајмун је мајмун, ако | ће бити и у свили”. У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи. Кад цесар по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај земни чинио?
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|