Lisica i drevosečac

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lisica i drevosečac
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Lisica, od lovaca, pribegne k kolibi drevosečca, moleći ga da joj dopusti sakriti se u kolibi. Ovaj dozvoli. Al, eto ti stignu i lovci, i upitaju ga nije li gdi upazio jednu lisicu tuda da prttrči. Ovi rečma odgovori da nije ništ smotrio, no u isto vreme pokaže im prstom na kolibu. Lovci se tome ne dosete u hitošti, i otrče dalje. Lisica, koja sve to primeti, kako vidi da se lovci odale, iziđe i pođe na drugu stranu, ni „hvala“ ni „zbogom ostaj”. Drevosečac stane je ukoravati za taku neblagodarnost. „Da ti je prst s ustma soglasan bio, umela bih ti ja blagodariti, a tako ništa. Hego zaludu ti dobro, osramotio si se”.

Naravoučenije

Tako biva svakome ko ne čini dobro sasvim i kako valja. Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.” Sam pravi, pak sam pokvari: zaludu mu muka. Čini kao pop Muždalo kad služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li čuli kako ja vas spominjem? Da vas je anatema sviju što vas je god!” A starac Žderivuk malo kad koje nedelje ne zove komšije na čast samo da ih se napsuje. „Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Nemoj me rečma ljubiti a um i misli na drugu imati stranu”, veli stari Teognid. No, sa svim tim, blagodarnost je lepa dobrodjetelj i rađa se iz blagorodna srca. Pogreške bližnjih naših valja zaboraviti, jer smo svi pogreškama podložni, a dobro učinjeno, nikada.

Izvori[uredi]

  • Antologija srpske književnosti [1]


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2580 godina.
Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 209 godina.