Lepa bula/6
VI
DRAGA (sama hoda ljutito): Ao, bula! Zamotano bula! Pa joj samo oči vire, a on našao nju... tu prokletu bulu! A ja sam mislila da je to mladić najbolji na svetu. Da je... Da je... (Smeje se ljutito). Ha, ha, ha! Kakav li će izgledati, kad pođe s njom? Ceo svet će reći: «Gle one bule, kako ide!», a njega neće niko ni pogledati! Niko, niko, niko! Još će svaki reći: «Sram ga bilo!» «Sram ga bilo!» Pa će se, valjda, i poturčiti? Valjda se i poturčio? Pih! (Pakosno). Pa ako... neka se poturči, nek ceo svet kaže: «To je Turčin, Turčin, Turčin!» (Zaplače se). Al' sam ja nesrećna, Bože moj! Kako sam sve lepo mislila, a sad sve to ode! (Odlučno). No, ja idem mom ocu! Idem, idem odmah. Nisam trebala ni da dolazim. Neću reći nikome ni zbogom! Ići ću sama... Pitaću svet za put! Niko mi ne treba!... Ništa mi ne treba! (Izvadi sliku iz nedara). Ah, kakav je sad! Ružan, ružan, i opet ružan! Nikad nije ni bio lep! (Baci sliku). Neću više ni da ga vidim, i njegovu sliku neću da vidim. (Krši prste). Ao, da mi je da uhvatim tu prokletu bulu, ta ja bih je... ja bih je!... Videla bi ona sve!... Da mi je samo da joj kažem: «Jesi li ti to ta?»! Uh, Bože moj, šta ovo bi? (Sagne se i uzme slkku.) Uzeću sliku, šta mi je ona kriva? A njega neću više da pogledam! Nikad, nikad, nikad!...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.
|