Lanci/72
| ◄ Pojava petnaesta | Pojava šesnaesta | Poslednja pojava ► |
Pojava šesnaesta
FIJAKERIST i PREĐAŠNjI
FIJAKERIST
(spolja)
O, boga mu, da isteraš oči i noge da polomiš! Trista mu bogorodica šašavih, ja. (Grune i otvori vrata od hodnika.) Ha, mater mu, gde si svete? (Rupi u sobu sav pokisao, s bičem u ruci. Kad uđe, skida kapuljaču od kaputa i kapu.) Ovde je, valjda. Kakve su vam, boga mu, to kapije? Ako ko zna Palilulu, to je ja znam, i jopet bogorodicu mu ludu!...
IVAN
Otkud, prijatelju? Da niste vi to, gospa Đurđevićka, za prsten uzeli kola?
ĐURĐEVIĆKA
Nisam, a trebalo bi.
FIJAKERIST
A, jok. Ne znam ja to.
IVAN
Ko vas je poslao?
FIJAKERIST
Pa poslao me ko me je poslao. Vidim da sam pogrešio vrata.
ĐURĐEVIĆKA
Možda niste. Ko vas je poslao?
FIJAKERIST
Poslao me gospodin Petrović.
IVAN
Ko?
FIJAKERIST
Gospodin Dragutin Petrović.
ĐURĐEVIĆKA
On!
IVAN
On!
FIJAKERIST
Jes’, on. Kako da ga ne znate? Ko njega ne zna, taj nije u Paliluli. Ta svima je devojkama pamet popio. (Smeje se.) He, he, he. Bitanga jedna. A krasan čovek. Taj kad lumpuje!
IVAN
(još neprestano začuđen)
Dragiša?
FIJAKERIST
Ja. Dragiša, slavca mu.
ĐURĐEVIĆKA
Ali otkud on? Je l’ te, prijatelju, šta je to?
FIJAKERIST
E, šta je. Sad je ono što nije trebalo. Kažem ja, pogrešio sam vrata.
ĐURĐEVIĆKA
Koga tražite?
FIJAKERIST
Traže tamo neku Zorku, Zagorku, kako li se zove. Gospodin Petrović je tu lupao na jednom prozoru. Kaže: takva mu je pogodba.
IVAN
Kako? Kako?
FIJAKERIST
Pa tako. Šta se to sad vas tiče?
ĐURĐEVIĆKA
Ali otkud vi ovde?
FIJAKERIST
Otkuda? Kažem vam, poslao me gospon Petrović da kažem toj gospo’jci da je sve ujdurisano, a ona zna već...
IVAN
Pa?
FIJAKERIST
Trebalo je da ja nju negde odvezem. Ali ne znam zaboga, ništa...
ĐURĐEVIĆKA
(zaprepašćena)
Vi!
(istovremeno)
IVAN
(isto tako)
Šta?
FIJAKERIST
Sad, kad nije ovde, onda zbogom. (Pođe.)
ĐURĐEVIĆKA
Ovde je.
FIJAKERIST
Ovde? (Meri Ivana od glave do pete.) A... e. Zadocnili smo. Onda ja treba da se čistim.
(Đurđevićka prilazi Ivanu i nešto mu govori na uvo. Ivan ima strašan izraz.)
FIJAKERIST
Pa ne može to. tako, majku mu. Ja ovde nisam ništa kriv. Ko što ste vi ovde, recimo, gospodine, tako je i onaj gospo’n hteo, ali što ’no reč: ko pre devojci, onoga devojka.
IVAN
Jeste li vi, prijatelju, pijani? Šta znači to? U kakvoj kući vi mislite da ste? Šta vi mislite, ko je ta devojka?
(Na strani razgovaraju Đurđevićka i fijakerista.)
ĐURĐEVIĆKA
(fijakeristu)
To nije moguće!
FIJAKERIST
Sve je to već udešeno. Još noćas. Što da se krije? Ona je pristala.
ĐURĐEVIĆKA
Za ime boga!
IVAN
(lupa u vrata)
Zagorka, što ne otvaraš jedanput? Dokle ćeš se spremati? (Okreće se Đurđevićki.) Ovo je koješta! I da spava, probudila bi se.(Lupa. Fijakeristi) Prijatelju, istavi ova vrata.
FIJAKERIST
A, to ne ide. Ako je da se nešto kaže, to može da bude, jer policija za reč ne pita. Ali da istavim vrata, jok.
IVAN
(tresne rukom o vrata)
Zagorka. Istavite, kad vam kažem, ja odgovaram.
FIJAKERIST
(gura)
Au, sveca mu, ala je to jako. (Jedva istavi.) Ha.
IVAN
(uleti u sobu)
Zagorka! (Iz sobe) Šta to znači? Gde je? Zagorka! Dajte lampu!
ĐURĐEVIĆKA
(zbunjeno)
Bože moj, bože moj, pa nije valjda ni bila tu?
IVAN
(iz sobe)
Nije moguće!
FIJAKERIST
(nadzviri se na vrata)
Pa ja. Zar ne vidite otvoren prozor? Pobeže tica! A ko je jope’ video da je ostavite samu?
IVAN
(istrči iz sobe)
Pismo! Ostavila je pismo.
ĐURĐEVIĆKA
(Nosi lampu za njim.)
FIJAKERIST
Stara stvar.
IVAN
(Čita i cikne.)
ĐURĐEVIĆKA
Šta je.
(Hoće da uzme pismo.)
IVAN
Otišla je da se udavi!
ĐURĐEVIĆKA
Da!... Kako?...
IVAN
(muca)
D... d.... Gospođo... Idite majci... Prijatelju, ako boga znaš, hajde u poteru!
ĐURĐEVIĆKA
(ode levo)
Ode i prsten i svadba. Luda kuća!