Ланци/71

ЧИН ЧЕТВРТИ

Појава петнаеста

Појава петнаеста

ЂУРЂЕВИЋКА и ИВАН

ЂУРЂЕВИЋКА
(као крадом)
А отишао је Кадић?
ИВАН
Мислим.
ЂУРЂЕВИЋКА
Како? Зар се ниси поздравио с њим?
ИВАН
Нисам.
ЂУРЂЕВИЋКА
А шта су разговарали? Не знаш?
ИВАН
Не знам.
ЂУРЂЕВИЋКА
Где је Загорка?
ИВАН
У мојој соби; облачи се.
ЂУРЂЕВИЋКА
(долази до десних врата и хоће да их отвори)
Загорка. Закључано. Загорка.
ЗАГОРКА
(из собе)
Оставите ме. Облачим се. Спремам се.
ЂУРЂЕВИЋКА
(враћа се)
Али, чини ми се да је било нечег. Неко је плакао.
ИВАН
Па не знам ништа.
ЂУРЂЕВИЂКА
Где је била Загорка кад си ушао? Код врата?
ИВАН
Била је насред собе.
ЂУРЂЕВИЋКА
А шта је радила?
ИВАН
Седела. Али шта се то вас тиче?
ЂУРЂЕВИЋКА
Како? Па зар ја нисам овде као своја? С таквом памећу никад ништа! Каква је ово кућа? Ко је вас видео да се као други свет посаветујете? Тако си пре с оцем...
ИВАН
Доста с тим.
ЂУРЂЕВИЋКА
Што се не облачиш? Шта ти још треба? — Фрак? Где ти је?
ИВАН
(показује лево)
Ту је у трпезарији. Обући ћу. А где је мати?
ЂУРЂЕВИЋКА
Облачи се. Одвела сам је чак у кујну. Тамо је сасвим тишина. Ништа се не чује. И она опет на своју страну. Плаче. Па не иде то тако, децо. Мора се нешто и прогутати, нешто што се чује не чути...
ИВАН
Молим вас, госпођо, оставите ме бар сад на миру.
ЂУРЂЕВИЂКА
Зато тако лудо и пролазите. Пусти нек носи вода. Црна сам — црна сам; бела сам — бела сам. (Споља се чује фијакерист.)