Lanci/70

ČIN ČETVRTI

Pojava četrnaesta

Pojava četrnaesta

IVAN i ZAGORKA

IVAN
(Istrči na tu lupu. On ima na sebi salonske pantalone, beo prsluk, belu košulju, lakovane cipele. Bez kaputa je.)
Zagorka!
(Zastane uplašeno.)
ZAGORKA
(Trgne se. Bleda, u svojoj crnoj odeći izgleda jako iznurena i smrvljena. Lagano se diže i kroz blag osmeh)
Aaah!
(Iz sanjarija koje su za trenutak bile, ona vidi brata u odelu za proševinu, mračnog i zbunjenog. Dolazi do stolice i seda.)
IVAN
(Pomogao joj je da se digne. Sad stoji i ćuti. Zatvara vrata.)
ZAGORKA
(iznenada)
Ivane, ti ćeš mrzeti svoju ženu!
IVAN
(gleda je pitajući)
Što?
ZAGORKA
Ti je mrziš i sad. — Ti se ne smeš ženiti. Ja ne dam. Ti ćeš biti nesrećan.
IVAN
Otkud to? Šta to govoriš?
ZAGORKA
Ja ne smem to tražiti. Jes'. Ja ne smem.
IVAN
(sedne)
Pa šta?
ZAGORKA
Ne smeš se njom oženiti.
IVAN
Kako? Šta ti to sad pada na um? Podsmevaš mi se? Pa od čega da se živi? Šta ćeš ti raditi?
ZAGORKA
Ja?
IVAN
Da, ti. Ti.
ZAGORKA
Pa zar ja ne mogu živeti bez tuđe pomoći?
IVAN
Pa kako?
ZAGORKA
I ti to kažeš. Pa šta ja vredim? Idi se obuci. (Prilazi lampi.) Šta je ovo? Nema gasa? Čkilji. Strašno. Sam mrak. Idi se obuci.
(Polazi ka Ivanovoj sobi.)
IVAN
Zar tamo?
ZAGORKA
Da. Tu su mi stvari.
ĐURĐEVIĆKA
(Odškrine vrata i gleda.)
(Časovnik izbija sedam časova.)
ZAGORKA
(strese se)
Sedam sati!
IVAN
Da, sedam. Zašto?
ZAGORKA
(sva dršće)
Sedam sati! Oh, to je tako strašno! Ala je hladno! (Polazi Ivanovoj sobi. Kod vrata zastane i gleda u zid.) Ala je ispucao zid! A napolju je blato. (Ode desno.)
IVAN
(sluša pljusak kiše)
Gadno vreme. (Okrene se.) A nisi tu.
(Međutim je u sobu ušla gđa Đurđevićka.)