Knjaževska proklamacija od 18. juna 1876.
| Radovi u toku! |
|---|
 Jedan marljivi korisnik upravo radi na ovoj stranici. Mole se ostali korisnici da dopuste da završi sa radom. Napomene: Ovaj šablon ne važi ukoliko je prošlo tri dana od poslednje izmene na stranici. |
MOME DRAGOM NARODU.
Skoro se navršuje godina dana, kako su naša braća u Bosni i Hercegovini ustala na oružje, da se brane od neobuzdane samovolje i nečuvenog nasilja.
Patnje njihove nalazile su vazda odziva u našim bratskim grudima, a kad prošle godine njihov vapaj na novo ispuni vazduh, objavih Ja našoj Narodnoj Skupštini, da ću i sam u granicama naših slabih sila nastajavati, da se pronađe uspešan način, kojim bi se konačno uspokojili oni krajevi, kojih nam sudbina ne može biti ravnodušna. Pošto Srbija, rekoh Ja, kao neposredna susetka ovih oblasti, više nego iko trpi i u moralnom i u ekonomnom pogledu od periodičnih ustanaka njihovih stanovnika, to je i ona interesovana da se takvom stanju jednom za svagda kraj učini.
No kako je u isto vreme Visoka Porta, u dogovoru sa velikim silama, uzela delo umirenja u svoje ruke, isključujući svako drugo sudelovanje, mi smo dužni bili očekivati sa poštovanjem i strpljenjem ishod onih pokušaja, koje su velike sile najživlje preduzimale u korist naše patničke braće. Među tim iskustvo, koje se od vekova obrazovalo u duši udručenog ustalog naroda, nije mu moglo uliti poverenja, da mere, koje Visoka Porta preduzima za njihovo umirenje, daju dovoljno jemstva protiv povratka zala, koja ih tako često na oružje nagone. Junački boj produžio se i dalje u Hercegovini, a krvavi pokolj i grozna svirepstva bila su, naročito u Bosni, na dnevnom redu. Dokle smo mi očekivali kraj ovome stanju stvari na zapadnoj granici našoj, nov ustanak narodni planuo je na drugoj granici naše kneževine. Bugarska je postala pozornica takvih prizora pustoši i istrebljavanja, kakve naš vek ne poznaje. Izlivi muslomanskog fanatizma preneli su se sa krvavih bojišta kroz sve krajeve evropske Turske, i provreli i u samom Carigradu, u krilu slugu i propovednika korana, koji danas imaju presudan uticaj na sudbinu naroda u carevini.
Prema ovim pojavima pale su sve nade, da će se skoro umiriti pobunjeni krajevi. Izgledi, u mesto da se razbistravaju, postaju sve mutniji, pa se ne možemo nikako hrabriti nadom, da će Srbija izići iz teškog položaja, u kome se već skoro godinu dana nalazi.
No i ako nam je položaj nesnosan, mi nismo ništa preduzeli što bi moglo velikim silama i Visokoj Porti otežati delo umirenja. Naprotiv, vlada Moja preduzimala je sve što je moglo pripomoći k stišanju i uspokojenju duhova. Prebegla nejač bosanska primljena je i udomljena sa znatnim žrtvama našim; na granicama našim održan je od strane naše primeran red, a vojska naša, koja je u prvi mah na granicu izašla bila radi uspokojenja uznemirenog stanovništva, povraćena je još prošle jeseni na svoja ognjišta. Sve je u našoj mirnoj zemlji pošlo prirodnim tokom; nikakav povod nije dat Porti Otomanskoj da protiv Srbije preduzima mere nepoverenja.
Na Deligradu 18. Juna 1876 godine.
Izvori
[uredi]- Srpske novine, br. 135 od nedelje 20. juna 1876, naslovna strana.
- Digitalna Narodna biblioteka Srbije
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Obrenović IV, umro 1901, pre 125 godina.
|