Krmača i kurjačica
| ←Jagnje i kurjak | Krmača i kurjačica Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lisica, petao, kokoši i psi→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Krmača, gotova oprasiti se, ležaše zatvorena u košari, kad eto ti odnekuda kurjačice, koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla. Ja ti od svega srca dobro želim, kako tebi tako i tvojim prasićem.”
„Hvala ti lepo”, — odgovori krmača — „na tvom dobroželaniju; ali kako sam se ja i dodad prasila bez ničije pomoći, tako ću i sad i unapredak; i ako mi uprav dobro želiš, meni i mom porodu, kako sama svedočiš, a ti odstupi i udalji se od nas koliko dalje možeš, zašto naša je narav taka da koliko znamo kurjake dalje od nas, toliko su nam prijatniji; a kako pomislimo da su gdi blizu nas, nešto nam se stužuje, pak oštrimo zube “
Kad je ko poznat da je dvostruk i lukav, ne valja mu verovati, ako će ne znam kako lepo govoriti. O ovome smo na više mesta napominjali; ništa manje ova je materija toliko važna i nužna za čelovečeski rod, da se o njoj nikada odveć mnogo ne može govoriti, ibo svaki dan zli i lukavi dobre i čistosrdečne na svaki način rade da prevare i za nos da vuku. Da svaki čovek za svoju korist radi i nastoji, ovo je prirodno i nužno; no to isto može biti s pravdom i s nepravdom. Pošten i pravdoljubiv čovek nikada sa svojim znanjem ne želi za svoju korist drugoga na štetu navesti, a nepravedan u svačemu ni za koga i ni za što ne misli nego za se i za svoju dobit; pravedno ili nepravedno, to je njemu svejedno. Zato u svakom pretprijatiju potreba je dobro na um uzeti: s kim imamo delo, ko je ko, i kakav je, i kako se je dosad s ljudma vladao. Jezik je bez kostiju i zglavaka, lasno slaže reči kakve hoće, i svaki zao može slatko i lepo govoriti; zato pravo ga se je čuvati, i na naravi i dela svakoga smatrati. Bedno je i nesrećno ono opštestvo gdi se u običaj uvodi pritvornost i lažljivost, i gdi ne samo na reč, nego ni na zakletvu jedan drugoga ne smedu se pouzdati; a to je prava istina: da ko je god kadar svoju reč bez krajnje nužde pogaziti, onoga ni kletvi ne valja verovati. Očuždavajmo dakle od sebe hude običaje licemjerija i pritvornosti! Ne dajmo se vremenim koristoljubljem zaslepljavati! Nećemo doveka ovde živiti. I nikada ne zaboravljajmo, ne samo kako hristjani nego i kako česni ljudi, one svete reči: „Budi vami što jest, jest, a što nije, nije!
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|