Krvni mir/15
V POJAVA
MIRKO, ona dvojica rođaka i pređ.
MIRKO (ide između rođaka na nogama i rukama. O ramenu mu visi puška krvnica. On dolazi pred Radana, pa nijemo okrene cijev od puške u se (tj. naperi pušku na se) i tako je predaje Radanu.)
RADAN (prihvaća pušku i drži je tako okrenutu, kao razmišljajući se: šta da radi.)
SVE TRI ŽENE (izmu naglo kolijevke i podnesu pred Radana): Primi boga i svetog Jovana i poštedi ovoj nejači ’ranitelja. (Svi gledaju sa napetom pažnjom ovu scenu.)
RADAN (zastane malo, pa onda baci pušku): Nek ti je prosto! (Digne Mirka i poljubi se s njime. Mirko se ljubi i sa ostalim rođacima Radanovima.)
STEVAN (Radanu, raširivši ruke): Hodi, brate!
RADAN: Evo me, brate! (Čvrsto se zagrle i poljube.)
POP: Tako, braćo moja! Samo tako! Od sada živite k’o braća u slozi i ljubavi i još bolje nego što ste i prije živili. Bez sloge nema ni sreće ni zadovoljstva. (Digne krst.) Bog neka vas blagoslovi! (Svečano.) A sad pristupite!
STEVAN (skine kapu i prekrsti se, pa se okrenu svima): Kunem vam se, braćo, bogom i svetijem ostroškijem Vasilij'om da ću od sada bit’ isti prijatelj vaše kuće k’o i prije... I ako iko iz moje kuće makar i prstom dirne vaše čeljade, ja ću ga svojom rukom ubiti. (Poljubi krst.)
RADAN (učini sve kao i on): I ja se kunem isto tako ... (Poljubi krst, koga zatim svi ljube.)
POP: Eto, sad smo sasvijem gotovi. Sad možete lijepo ići svak na svoju stranu.
RADAN: Jok! Nećemo svak na svoju stranu, nego ćemo k’o braća — zajedno! Pomirili smo se i više nas niko neće i ne može zavaditi.
STEVAN: Tako i ja velim. (Zagrle se i pođu.)
MILOŠ: E, sad bi se od rahatluka čisto napio! (Pođe za Lazarom, a za njima ostali i Radanovi i Stevanovi rođaci zajedno odu. Pop ode iza ostalih.)
|