Крвни мир/16
| ◄ V ПОЈАВА | VI ПОЈАВА | VII ПОЈАВА ► |
VI ПОЈАВА
СТОЈАН и МИРКО (остану на бини)
МИРКО: Е сад к’о да ми је неки камен пао са срца. Сад сам ти, брате, вес’о к’о што никада био нијесам. Да могу читав би свијет загрлио и ижљубио. . .
СТОЈАН: А ја? Ја готово да заплачем од радости. Е није, него ми саме сузе долазе у очи, па сад кад помислим како ли ће бит’ Милици... И она је кукала к’о кукавица, откако се трефи она несрећа. А данас .. .
МИРКО (упада): Помахнитаће од весеља.
СТОЈАН (весео): Да ме није срамота, сад би запјев’о на вас глас, па да одјекне и у девето село. Сад ми више нико и ни у чеме нахудити не може. (Загрли Мирка и обојица весело отрче.)
Завјеса пада.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|